Dan pobede je sećanje na poraz nacizma. Ali je totalitarizam opstao, i traje, u posleratnoj Evropi.
Piše: Nikola Samardžić
Posledice sovjetske dominacije osećaju se u nemogućnosti istočne Evrope da iskreno i trajno usvoji liberalno-demokratske vrednosti u javnim politikama i međunarodnim odnosima. Zabrinjavajuća je slabost evropskog liderstva pred totalitarnim izazovima koji se nisu zaustavili na evropskim granicama. Varvarstvo izniklo na opstanku totalitarnih ideja i sistema duboko je u kvislinškim strukturama Višegradske grupe, i ponovo divlja u Jugoistočnoj Evropi. Varvarstvo je paralisalo inače rudimentarne evropske elemente Zapadnog Balkana, kako je EU pre deceniju i po počela nazivati ostatke jugoslovenske države. A Jugoslavija je prvi pokušaj evropskog ujedinjenja. Odbacivanjem toga Zapadnog Balkana na začelje prioriteta evropsko liderstvo se nije svelo samo na birokratsku kratkovidost. Slabost pred Rusijom, Kinom i Turskom potvrda je odsustva strateške vizije i nespremnosti EU da pred izazovom opstanka zajednice, ne samo država nego i liberalnih demokratija, formuliše jasnu zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku.
Dan pobede 2018. nije trijumf evropskih sloboda. Protekao je u senci divljačkog hapšenja opozicije u Rusiji koje je bilo frojdovski uvod u Putinovu inauguraciju. Najava Erdoganovog mitinga u Sarajevu zaključnica je učinka evropske administracije u Bosni i Hercegovini koja nije samo podeljena iznutra. BiH je poderana i spolja. Suočeni s metiljavim evropskim liderstvom Bošnjaci i Srbi su nacionalne suverenitete i smisao kolektivnog postojanja predali interesima Turske i Rusije, ne samo usled nesposobnosti da, s Hrvatima i Jevrejima, preostalim udeonim nacijama, reformišu administraciju koja će zajedničku državu otvoriti prema susedima i evropskoj ideji. I bez obzira na sve promene koje su nastupile nakon jugoslovenske dezintegracije, i njene marginalizacije u podelama, siromaštvu i institucionalnoj neefikasnosti, BiH je ostala paradigma svoga jugoslovenskog susedstva. Zato je opšti prioritet u liberalno-demokratskom konsenzusu, suprotno stihiji u kojoj BiH svoje apsurdne identitetske dileme, u izolacionizmu i bedi, potvrđuje kvislinškim pristajanjem nacionalističkog liderstva uz totalitarne, potencijalno neprijateljske strane sile.
Na svečanosti koju je Delegacija EU u Beogradu priredila povodom Dana Evrope predsednik Vučić je poslao ohrabrujuće poruke o evropskom opredeljenju i perspektivi. Ali to opredeljenje podrazumeva novu politiku ne samo prema Briselu nego i prema Rusiji, Turskoj i Kini, i ono uvažavanje suseda koje će pozivati na bratstvo i jedinstvo, i u uzajamnim odnosima i u odnosu prema spoljnom svetu. Taj svet je hirovit, nepredvidiv, često preteći. Jugoslovenski narodi ostaju sebi samima najpouzdaniji oslonac. Ali se evropsko opredeljenje se ne prepoznaje u strukturi vlade, niti u dnevnom ophođenju zvaničnika, u svim strukturama, na svim nivoima, prema javnosti, medijima, opoziciji i građanstvu. Evropsko opredeljenje je zasnovano i na funkcionalnoj etici lepog vaspitanja i potiskivanja varvarskih nagona, uključujući korupciju. Vredne su poruke antifašizma u kulturnim i političkim alternativama, ali nas i taj estetsko-manifestni komunizam vraća Rusiji, Kini ili turskom političkom islamu. Margina provincijalizma postaje kobna stranputica.