Foto: media.istok photo
Starenje, riječ koja u svakom čovjeku budi strah, riječ koja nas tjera da okrenemo glavu i pređemo na ljepšu temu, kao da ćemo tako izbjeći neizbježno. Jedna pjesma Bijelog dugmeta kaže: “Jer kad ostariš, niko ne kuca na tvoja vrata.“ Ova jednostavna, ali snažna rečenica odražava tu surovu istinu – starost je nepoželjna i nosi samoću. Niko je ne voli, niko je ne dočekuje raširenih ruku, jer u njoj nosimo gubitke tihe borbe sa vremenom. U „Ženi na kamenu“, Andrićeva Marta suočava se s godinama koje ne dočekuje kao prijatelja, već kao nepozvanog gosta, koji nosi sa...
Foto: Nezavisne
Ljetni odmori i više slobodnog vremena za mnoge građane znače i više prilika za čitanje. Dok jedni posežu za klasicima svjetske književnosti, drugi biraju savremene romane, biografije, publicistiku ili knjige koje su popularnost stekle zahvaljujući preporukama na društvenim mrežama.
U sarajevskim knjižarama tokom ljeta primjetna je pojačana potražnja za različitim žanrovima, a izbor čitalaca pokazuje da se navike razlikuju od generacije do generacije.
Jedni čitaoci ljeto koriste za istraživanje muzičke i kulturne historije, pa tako biraju naslove poput knjige „Sarajevo Calling“, koja govori o ratnoj sarajevskoj rock i punk sceni.
„Zanima me ta muzika, slušam je i poznajem neke ljude koji...
Iz filma "Odiseja"
Novi filmski spektakl “Odiseja” reditelja Kristofera Nolana, ne osvaja samo bioskopske blagajne, već je izazvao i pravi bum kada je riječ o interesovanju za Homerov originalni ep.
Nakon premijere filma, prodaja knjiga i slušanje audio-izdanja “Odiseje” naglo su porasli.
Nolanova ekranizacija jednog od najpoznatijih djela antičke književnosti zaradila je čak 264 miliona dolara tokom prvog vikenda prikazivanja širom svijeta, od čega je 52 miliona dolara ostvareno na IMAX platnima, prenosi cdm.
Filmski uspjeh odrazio se i na tržište knjiga. U Velikoj Britaniji je prošle sedmice prodaja štampanih izdanja “Odiseje” porasla za čak 700 odsto u odnosu na isti period prošle...
Foto: Ivica Trajković
Снег той зимой пришёл раньше срока. Сначала несколько дней он тихо падал над рекой и пристанью, цепляясь за корабельные канаты, плечи портовых рабочих и чёрные крыши старых домов. А однажды ночью завалил город так, что утром казалось, будто кто-то попытался скрыть его лицо.
Из сырых комнат люди выходили с опущенными головами и спешили туда, где их ждал тот же день, что и вчера. Каждый нёс свой голод, свой долг и своё несчастье. Город жил в немом ожидании. На берегу, среди складов и старых рабочих бараков, под самой крышей обветшалого здания жили поэт и Краска. Комната была маленькой и...
Foto: PR
Književnik Semezdin Mehmedinović uskoro objavljuje novu knjigu "Tuzlanski stenogrami", koja izlazi u ediciji Sandook. Djelo je nastalo tokom autorovog boravka i liječenja u Tuzli te predstavlja svojevrsni književni povratak gradu njegovog djetinjstva i mladosti.
"Tuzlanski stenogrami" donose intimne zapise o gradu, sjećanjima, bolesti, umjetnosti i svakodnevici, a posebnost rukopisa je u tome što je najvećim dijelom nastao izgovaranjem teksta u mikrofon, nakon što su zdravstveni problemi onemogućili Mehmedinoviću dugotrajno pisanje na tastaturi, saopštio je PR Team.
- Uživao sam u procesu pisanja knjige. Vratio sam se vremenu prvih sjećanja, djetinjstva i rane mladosti. Imao sam pristup izvrsnoj arhivi Tuzle koju...
Don Kihot je doneo svom autoru popriličan uspeh za života. Praćen ogromnom prodajom kao i mnogim doštampavanjima (uključujući i piratska izdanja), prvi deo romana je bio naširoko prevođen i slavljen po celoj Evropi, čak i pre nego što je verovatno bolji drugi deo romana objavljen. Pa ipak, život Migela de Servantesa je bio daleko od laganog. Samoprognan iz domovine, u bekstvu od vlasti, više puta utamničen, često bez svoje krivice, čak i zarobljavan. Dok je bio vojnik, izgubio je osećaj u levoj ruci, kao i većinu svojih ideala. Imao je nemilosrdne porodične svađe, i više nego često je bio...
Nad ljudskom sudbinom postoji jedna opasna, po opstanak čovjeka sudbonosna snaga, koja djeluje po razorno slijepom zakonu Svemirske Noći, a upravo ona je trajnim izvorom pjesničkih nadahnuća: Zove se Samoća! Beznadna tuga osamljenosti.
Kada vas neko ko nikada nije čitao Frenka Herberta pita: „O čemu se radi u toj tvojoj Dini?“, verovatno se na sekundu zbunite, uhvatite vazduh i shvatite da nemate jednostavan odgovor. Ako kažete da je to priča o plemićkim porodicama koje se bore oko pustinjske planete, promašili ste suštinu. Ako kažete da je to ekološka parabola, skratili ste je za glavu. Reći da je „Dina“ samo jedna priča zapravo je uvreda za njenu arhitekturu.
Ono što Herberta čini genijem, a njegov roman književnim monolitom, jeste upravo širina tema. „Dina“ nije jedna nit; to je masivni, gusto pleteni tepih u koji...
