„Destrukcija“ je roman češkog pisca i novinara Stanislava Bilera, autora koji u svom radu insistira na odgovornosti, kako prema prirodi, tako i prema društvu. Roman je objavljen u okviru projekta Reči koje leče, Bavljenje traumom u evropskoj književnosti koji je podržan od strane Evropske komisije i Kreativne Evrope.
Roman Destrukcija hladno i precizno otvara svet u kojem pustoš prestaje da bude izuzetak i postaje trajno stanje. To je ekološki roman koji ne opisuje katastrofu kao događaj, već kao svakodnevicu kojoj se niko više ne suprotstavlja.
Bezimeni junak napušta grad u potrazi za jednostavnijim životom i odlazi na selo. U početku, to...
Roman „Ti Amo“ norveške spisateljice Hane Eštavik, snažno je književno svedočanstvo o ljubavi, gubitku i vremenu koje neumitno ističe. Knjiga je objavljena u okviru projekta „Reči koje leče: bavljenje traumom i mentalnim zdravljem u savremenoj evropskoj književnosti za žene i mlade čitaoce“.
Roman Ti amo je duboko ličan, zasnovan na autorkinom iskustvu gubitka supruga usled teške bolesti. Upravo iz te intimnosti nastaje njegova univerzalnost. Naratorka nas uvodi u unutrašnji pejzaž iščekivanja: ono neizbežno još nije stiglo, ali je već prisutno u svakoj stvari, u svakom predmetu, u svakom pogledu, u svakom prećutanom pitanju.
Volim te. To stalno govorimo jedno drugom. Kažemo...
Roman „Crna vrana“ slovenačke književnice Janje Vidmar, snažno je savremeno književno svedočenje o nasilju, izbeglištvu, mržnji i dehumanizaciji sveta u kojem živimo.
Već uvodna rečenica romana određuje njegov ton i etičku snagu: „Sve osobe i događaji u ovoj knjizi su izmišljeni. Istina je mnogo bolnija i mnogo manje poetična.“ U toj rečenici sadržana je cela poetika ovog dela. Književnost ovde nije beg od stvarnosti, već način da joj se priđe tamo gde je najteže gledati.
U središtu romana su mladi ljudi čije sudbine oblikuju rat, terorizam, raseljavanje i nasilje. Izbeglica Hibi uspeva da pobegne iz ratom razorene Sirije i dolazi u...
Foto: Goodreads
Japanski pisac Haruki Murakami objaviće ovog ljeta svoj prvi roman u kojem je glavna junakinja žena – priču "The Tale of Kaho".
Roman će biti objavljen u Japanu 3. jula, a istog dana izlazi i elektronsko izdanje, prenosi Gardijan.
Priča od 352 strane usredsređena je na Kaho, 26-godišnju autorku slikovnica, a roman je zasnovan na četvorodijelnoj priči koju je autor prvobitno objavljivao u književnom časopisu Shincho između juna 2024. i marta 2026.
Roman predstavlja revidiranu i proširenu verziju tog serijala. Prvi dio, koji je na engleski preveo Filip Gabriel, objavljen je u časopisu The New Yorker 2024. godine.
Priča počinje tako što...
Morao sam pronaći ne bolji i ekspresivniji jezik, ni bogatiji, ni suptilniji, to bi bila smješna i nerealna ambicija, već jezik za moju ruku i moju dušu, koji će najbolje odgovarati onome što je u meni ključalo. Nisam znao šta tražim, samo sam nejasno naslućivao kakav to jezik treba da bude, Kad nađem, znaću šta tražim.
Ja jesam i volim ovaj narod, ali s ovom državom ne želim imati posla, rekao sam.
Svi su oni htjeli socijalističku vladu, rekao sam, ali sad vide da je upravo ta socijalistička vlada spiskala sve, pri čemu sam riječ spiskala namjerno izgovorio razgovjetnije od svih ostalih, ne postidjevši se čak ni što sam je uopće upotrijebio, štoviše, riječ spiskala upotrijebio sam još nekoliko puta, govoreći o državnom bankrotu pod našom socijalističkom vladom, a nekoliko puta rekao sam i da je kancelar pokvareni, prefrigani gad, koji je socijalizam samo zloupotrijebio kao oruđe svoje perverzne naslade u vlasti, kao uostalom i čitava...
Fedor Marjanović; Foto: Sanja Sabadaš
Svojevremeno je Virdžinija Vulf u eseju Sopstvena soba pisala kako bi žena, ako bi željala da se ostvari kao pisac, morala imati sopstvenu sobu i sopstveni prihod. Riječi napisane 1929. aktuelne su i danas u Bosni i Hercegovini, uz jednu razliku. Ni muškarci ni žene ne bi mogli živjeti od pisanja. Kao u svim ostalim oblastima i ovdje se dežurni krivac može naći u ratu. Ipak, ako već trideset godina za svaki neuspjeh nalazimo krivca u jednom te istom događaju, potrebno je zapitati se da li smo krivi i mi.
Piše: Fedor Marjanović
Tekst i matematika
Kao bibliotekar...
