Foto: MICT
Stanišić je važio za "najobavještenijeg čovjeka u Srbiji", osobu koja je kontrolisala veliku mrežu domaćih i stranih obavještajaca. Veliki je i nepojmljiv broj zločina za koje je odgovoran, čak i ako uzmemo u obzir samo one koje su dokazali haški istražitelji.
Piše: Selvedin Avdić
Ratni zločinac Jovica Stanišić je depresivan i ima problema sa varenjem. U pismu koje je uputio predsjednici Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu Gracieli Gatti Santani, Stanišić tvrdi da se duboko izvinjava zbog svih zločina koje je počinio i moli za prijevremeno puštanje na slobodu.
Sutkinja Santana ovih dana trebala bi odlučiti da li su...
Foto: ICTY
Predsednica Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Hagu Grasijela Gati Santana uskoro bi trebalo da odluči da li će bivši načelnik Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen na 15 godina zatvora zbog ratnih zločina u Hrvatskoj i BiH, biti prevremeno pušten na slobodu.
Stanišić, koji je zajedno sa bivšim komandantom Jedinice za specijalne operacije SDB-a Frankom Simatovićem 2023. godine u Hagu proglašen krivim za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv Hrvata i muslimana u Hrvatskoj i BiH, zatražio je krajem marta prevremeno puštanje na slobodu, pošto je izdržao dve trećine kazne.
Uslov da sud uopšte razmotri takav...
Počeci nekog istorijskog perioda retko mogu da se datiraju tako precizno i retka je prilika da savremeni posmatrači budu svedoci njegovog jasnog kraja kao što je to slučaj sa erom imperijalizma.
Foto: Pexels
U okrugu Kendudžar, u Indiji, negde gde prašina leži na svemu i gde birokratija leži na prašini, čovek je uzeo lopatu.
Piše: Dragan D. Radovančević
Nije manijak, nije zločinac. Prosto je nepismeni seljak kome je sestra umrla u januaru, a na njenom računu stajalo je devetnaest hiljada i trista rupija (oko dvesta evra). Sav njen zemaljski ostatak, u digitalnom obliku, zarobljen iza šaltera.
Nedeljama je dolazio u banku. Nedeljama je objašnjavao. Nedeljama su mu govorili isto: vlasnik računa mora biti prisutan lično. On je odgovarao da vlasnik računa leži na groblju, tri kilometra odatle. Oni su odgovarali da im treba izvod...
Zašto ne razumijemo definiciju fudbala? (ilustracija)
Sjećate se, jedno vrijeme bilo je zaista lijepo. Ali, nacionalisti imaju super moć da u sekundi ogade život i s apetitom požderu sve oko sebe.
Piše: Selvedin Avdić
Jedno vrijeme bilo je zaista lijepo.
Došla djeca iz inostranstva i pokazala nam kako se postižu rezultati ukoliko si zaista, bez ikakvih kalkulacija, štela i mućki, posvećen poslu koji radiš. Bili smo oduševljeni, pa i više od toga - egzaltirani, opijeni, ispunjeni ponosom, trijumfom... poezijom - "Jer, kako bolan nema Bosne, a Neretva huči?"
Sjećate se? Stvarno je bilo lijepo. Mladići su nam pokazali da fudbal, prema definiciji, razvija zajedništvo kroz...
Moj dida je mene pitao: „Znaš li ti, unukiću, zašto je Đerald Ford, najveći nosač avijona na svitu, poša ća?“ Ja sam rekao: „Ne znan, dida!“ Dida je rekao: „E saćeti dida ispričat…“
Piše: Viktor Ivančić
Moj dida je mene pitao: „Jesi ti, unukiću, vidija da se u kanalu između Splita i Šolte bija uparkira Đerald Ford, najveći nosač avijona na svitu?“ Ja sam rekao: „Jesan, dida!“ Dida je pitao: „A jesi vidija da je juče poša ća?“ Ja sam rekao: „Jesan, dida!“ Dida je pitao: „A znaš li zašto je poša ća?“ Ja sam rekao: „Ne znan, dida!“ Dida je...
U društvima gdje institucije funkcionišu, ljudi imaju mehanizme zaštite, gdje postoje zakoni, nezavisni mediji, profesionalni standardi, postoji i povjerenje – krhko, ali dovoljno da komunikacija ne mora eskalirati. Ali šta se dešava kada toga nema? Kada društva znaju da medij koji ih pita zapravo ne traži istinu nego povod. Kada društva znaju da sistem neće stati u njihovu zaštitu.
Piše: Dženana Hadžihafizbegović
Obojica su govorili o istoj stvari, svaki u svoj vakat: Danilo Kiš i Dževad Karahasan, o važnosti artikulisanja bića na maternjem jeziku. Prvi nije pisao na svom savršenom francuskom, drugi na perfektnom njemačkom, nego su izabrali naš jezik pošto...
Foto: RTVE.es
Organizacija B'Tselem je istakla da je stopa osuđivanosti Palestinaca kojima se sudi pred vojnim sudovima oko 96%, napominjući da se u mnogim slučajevima ove osude temelje na „priznanjima“ dobivenim prisilom i mučenjem tokom ispitivanja.
Piše: Samir Forić
U repertoaru globalnog kolektivnog sjećanja smrtna kazna se, barem kod nas u Europi, smatra reliktom prošlosti, naročito kad se evociraju slike javnog pogubljenja vješanjem. Naše općenito, kolektivno uvjerenje je da smrtna kazna nema etičke opravdanosti i da smo je, kao ljudska vrsta, jednostavno prerasli. Godine 1985. u Jugoslaviji je objavljena knjiga „Smrt u prisustvu vlasti“ autora Ivana Jankovića. Riječ je o iznimno značajnoj...
Foto: Luca Marziale / Danas
Što te tako boli Đokić? – pitali su tog dana, u utorak, predsednika Vučića, dok je policija upadala u zgradu Rektorata Beogradskog univerziteta iz svih pravaca kao da osvajaju hacijendu Pabla Eskobara u kolumbijskoj džungli, a predsednik Vučić im je na pitanje besno odgovorio: „Šta vas boli K što me tako boli Đokić“, jer ceo koncept vladavine predsednika Vučića zasnovan je na toj čudesnoj narodnoj psovci koja ima dve varijante.
Piše: Dragoljub Petrović
Prva varijanta je ona kada nekom želite da kažete da je kreten, da treba da začepi, i šta ga boli briga za nešto što...
