Foto: Impuls
Hoćete da glasate? Što je problem da dođete u 12 noću? Išli biste na parti, pa možete da dođete i na glasanje.
Piše: Zlatko Minić
To je jedna u nizu esenesovaca koji „objašnjavaju da narod razume“, poručila državljanima Srbije u dijaspori koji se žale što će se glasati u nevreme, noću. Nije to, međutim, neko paušalno lupetanje, već takoreći stručno mišljenje jer dotična Jelena Trivan, bivša direktorka Službenog glasnika, već godinama i sama živi u inostranstvu, u Bosni i Hercegovini, u Banjaluci, kao direktorka Mtela. Deli gorku pečalbarsku sudbu, reklo bi se.
Njeno pojašnjenje, okićeno partijanjem i glasanjem kao afterpartijem, izdvojilo se iz mnoštva relativizacija bezumne odluke RIK-a. Naprednjaci su se, naime, zdušno založili da pravdaju i zataškavaju ovaj mali korak na putu ka izbornoj krađi, formalno opravdan potrebom da rezultati sa biračkih mesta ne procure pre zatvaranja biračkih mesta u Srbiji. Što nije bio problem u svim dosadašnjim izbornim ciklusima. No ovo je ipak mali korak jer, koliko god bilo bezumno i besmisleno glasati noću, to teško da će da pokoleba opredeljene opozicione birače. Bez obzira na to da li će u subotu na „parti“ ili ne.
Mnogo veća potencijalna krađa je ukidanje biračkih mesta. Ako deo ovog svojevrsnog džerimanderinga neutrališu inat i akcije solidarnosti, poput „Vote B&B“, moglo bi se desiti da MSP i RIK Vučiću zauvar obrišu desetak hiljada glasova koji bi otišli opoziciji. A niko se do sada nije javio da pokuša da obrazloži ovu odluku. Da razumno obrazloži, a ne da šalje „lajfkoučing“ poruku, poput članice RIK-a, da oni koji žele da glasaju, mogu da nađu način (pa makar to uključivalo putovanje od par hiljada kilometara i par hiljada evra ili dolara troškova), a oni kojima nije stalo ni do glasanja ni do otadžbine, nalaze razlog.
Ministarstvo je, naime, samo „pojasnilo“ da ne mora da se otvori biračko mesto svuda gde se prijavi 100 birača. Uputstvo o načinu određivanja biračkih mesta propisuje da se biračko mesto u inostranstvu „po mogućnosti“ određuje za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača.
U prethodnim izbornim ciklusima nije bilo nemogućnosti koje bi sprečile otvaranje biračkih mesta. Na parlamentarnim izborima 2023. godine otvoreno je i za 74 upisana birača u Centralnoafričkoj Republici, gde pripadnici Vojske Srbije učestvuju u međunarodnoj misiji.
Ministarstvo formalno nije obrazložilo neotvaranje mesta u kojima se prijavilo više od 100 građana. Iz izjave neimenovanog predstavnika („rečeno je u MSP“) novinskoj agenciji Beta saznali smo da broj prijavljenih nije jedini kriterijum već MSP uzima u obzir i udaljenost i mogućnost pristupa biračkom mestu, lokaciju diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije, bezbednosnu situaciju u mestu u kojem se glasa, kadrovske kapacitete administracije, kao i raspoloživost odgovarajućih prostorija za glasanje.
Ovo poslednje može se odnositi na odredbu Uputstva da se glasanje „po pravilu“ organizuje u objektu diplomatsko-konzularnog predstavništva, što nije bio slučaj na velikom broju biračkih mesta u dosadašnjim ciklusima.
TS je ukazala da norma „po mogućnosti“ ne znači da Ministarstvo diskreciono može da odlučuje da li „mogućnost“ postoji ili ne ili da različito tumači postojanje takvih mogućnosti u suštinski jednakim situacijama, već da to mora da čini na osnovu jasno uspostavljenih i na jednak način primenjenih kriterijuma. TS je još posle izbora 2022. godine tražila da MSP objavi kriterijume za (ne)otvaranje biračkih mesta. Njih, naravno, na sajtu Ministarstva nema.
Objavljivanje samo kriterijuma u ovoj situaciji, kada je šteta već napravljena ili je na putu da se napravi, nije dovoljno. Neophodno je objaviti pojedinačna obrazloženja zbog čega nije predloženo otvaranje biračkog mesta u svim gradovima gde se prijavilo više od 100 birača. I tamo gde razumno obrazloženje ne postoji, potrebno je izmeniti predlog, kako bi se omogućilo građanima da bez diskriminacije ostvare svoje ustavno pravo.
Sadašnje stanje, gde predstavnici Ministarstva izbegavaju sednice RIK-a i Radne grupe na kojima bi trebalo da se raspravlja o ovom problemu, a sve kako bi se ućarilo tih nekoliko hiljada glasova, izaziva nelagodu zbog pomisli na kakve su tek malverzacije spremni naprednjaci za onih 500.000 glasova razlike koje lider zahteva. Šta se dešava i šta će biti sa biračkim spiskovima i sumnjivim ličnim kartama, pritiscima na birače, glasanjem van biračkog mesta, brojanjem glasova, kreativnim intervencijama u zapisnicima. Nelagoda seže do najstrašnijeg scenarija – proglašenja sopstvene naprednjačke verzije izbornih rezultata u medijskom i, daleko bilo, internet mraku.
Za kraj ipak malo lakih tonova. Na sajtu MSP, kako je već pomenuto, nema ničega u vezi sa kriterijumima i predlogom za otvaranje biračkih mesta u inostranstvu. I na sajtu MSP i na posebnom sajtu Uprave za dijasporu, kao i na sajtovima ambasada može se naći samo informacija iz septembra o prijavljivanju za glasanje – detaljna procedura. Na sajtu MSP je, od izbornih sadržaja, i saopštenje – odgovor na tvrdnje o opstrukciji prijavljivanja za glasanje u inostranstvu u kome državni organ pokušava da u ironičnom tonu polemiše sa jednom izbornom listom.
Umesto predloga čije se autorstvo pripisuje vršiocu dužnosti generalnog sekretara Dušanu Kozarevu, može se naći informacija da je dotični postao član nadležan za međunarodne aktivnosti pri Visokom savetu poverenika Univerziteta „Edukons“ u Sremskoj Kamenici. Kao i da je svojevremeno s uspehom prisustvovao slavi sindikata Ministarstva.
A na sajtu Uprave za dijasporu, glasača koji treba da putuje par hiljada kilometara do biračkog mesta utešiće vesti da zaposleni u Upravi takođe putuju. Evo, na primer, kroz tri vesti saznajemo da su (1) prisustvovali državnoj ceremoniji obeležavanja 110. godišnjice Bitke na Kajmakčalanu, da su (2) prisustvovali svečanoj akademiji u organizaciji Srpske zajednice u Makedoniji i (3) molitvenom pomenu i komemorativnoj svečanosti. Da parafraziram jednog velikana naprednjačke misli: ko želi, nađe način.