Foto: imdb.com
Teško je ispratiti sve kriminalističke serije, jer smo preplavljeni novim naslovima. Taj žanr je bio popularan i pre pojave filma, a potom televizije i sada striminga.
Te knjige su pre pojave platna i ekrana bile inspiracija za ključna vizualna dela, ali nije moglo sve da se svede na Agatu Kristi i još nekoliko autora. Novi zamah doneli su autori iz skandinavskih zemalja, oni su postavili novu bazu za kriminalistički žanr. Tako je proširen bunar iz koga se vadi dragoceni materijal. Iako uvek imamo jasan obrazac, paradigmu – detektiv(i) rešavaju slučaj ubistva, jednog ili više – publika nikada ne odustaje, a ključni zadatak autora je da vam toliko zavrti mozak da, iako imate ogromno amatersko detektivsko iskustvo, nikako ne možete da „pronađete“ ubicu. Ono što je važno jeste da se ne naruši kanon, sveo ostalo je prepušteno mašti autora. Tek su Skandinavci uspeli da osveže kanon, da tematski prošire osnovu, a da pri tom ne naruše početnu pretpostavku detektivske istrage ubistva.
Jedna od najslavnijih serija i okosnica novog kanona jeste serija „Most“ (danski: Broen; švedski: Bron). Koliko je značajna i kanonska govori i činjenica da su austrijska i nemačka televizija snimile varijaciju na temu upravo te serije. I napravili su vrhunsko TV delo. Inspiracija je jasna, ali ništa nije isto, samo sam kanon – „Der Pass“ (u Srbiji je prikazan pod nazivom „Prolaz“, iako bi preciznije bilo „Prevoj“, može i „Prelaz“ dok je internacionalno distribuirana kao „Pagan Peak“).
Serija u tri sezone prati dvoje detektiva, ona je s nemačke, umalo ne napisah „mladine“, strane, a on sa austrijske. On je mrzovoljan, ciničan, ne poštuje pravila, ne poštuje zakon, koji formalno predstavlja, nije mu ni do čega, ali je genijalni detektiv i, ispostavlja se, da je jedino živ, u punom smislu te reči, kada mora da reši slučaj, ili kada treba nekome da pomogne. Ona je hladna, skoro bez facijalne ekspresije, ipak nije bez emocija, ali da biste uopšte shvatili da ima neke topline iza te hladne fasade morate je dobro poznavati i mora se naći u situaciji u kojoj će tračak bure, koja se dešava unutra, izaći na površinu. Ona je odličan detektiv, međutim, drugačija je od kolega, ona je veliki radnik, uporna je, ne odustaje, ne pušta kad nešto uhvati, ali nije briljantna kao njen neobuzdani austrijski kolega.
Njih dvoje su dodeljeni jedno drugom, tako su odlučili šefovi, ali kasnije se njihov odnos produbljuje, nekada u negativnom, ali na kraju ipak u pozitivnom pravcu. U svakom slučaju se produbljuje, što se nikako ne očekuje od nemačkih policajaca, iako je ovaj drugi deo možda i suvišan.
Slučajevi se dešavaju na granici Austrije i Nemačke, u Alpima, koji su inače vrlo lepi za gledanje, ali u seriji nisu, slikani su drugačije, kao mračni i mistični, uvek je tu vlaga, magla, uglavnom su preteći i zastrašujući. Tu se dešavaju ubistva, često ritualna, povezana s lokalnim folklorom. Ima tu germanske, ali i slovenske mitologije. Onostrano je uvek preteće, strašno, nepristupačno i uvek ga predstavlja ljudska figura koja ispada iz svih koloseka. Neko ko je s one strane ljudskosti.
U tim okolnosti kreće potraga. Policajci i detektivi često su lovina, a ne samo lovci, ubice uspevaju i njih da namame u zamku i ubiju. Niko nije zaštićen. Alpski deo, koji dele Austrija i Nemačka, otvoren je prostor koji se iznova redefiniše, u kome ne vladaju zakoni. Zato tim mitskim prostorom vladaju ljudi s one strane prihvaćenih normi. Zato ih moraju hvatati oni koji su takođe prešli granice društvenog konsenzusa.
Gedeon Winter, austrijski detektiv je očigledno s one strane, pa, svega. Međutim, kada se probudi njegov osećaj za pravdu on postaje junak. Tako se antiheroj pretvara u heroja. Doduše heroja koga cinizam nikada ne napušta. Ellie Stocker, njegova koleginica iz Nemačke, takođe je s one strane prihvaćenih pravila, ali ona nije problematična kao Gedeon. Ona je zatvorena u sebe i toliko introvertna da je teško razumeti njene pozicije, zato gledaocima treba nekoliko epizoda da uopšte počnu da se bave njenim likom, iako im je stalno pred očima.
Zajedničko im je to da su toliko pomešali posao i privatni život da vas to ponekad više plaši od samih ubica. Ta zajednička osobina ih snažno privlači, ali ponekad i još snažnije odbija. Emocije izbijaju na površinu tek kada je nečiji život ugrožen.
Der Pass je serija koja nije pisana po šablonu, teško možete predvideti kako će se priča razvijati, a dok s napetošću pratite prvu dramsku radnju, hvatanje ubice, dešava se drama u samim likovima i, još intenzivnije, drama između dva glavna lika. U tom segmentu nemačko-austrijska serija možda je nadmašila skandinavske uzore…
By Gasitis
Prenosimo s prijateljskog sajta Lava Lab