Odavno sam stekao licencu za odbranu maloletnika u krivičnom postupku. Uvek sam voleo da pomažem mladim ljudima.
Piše: Bratislav Marković
Pre desetak godina, pozvali su me da branim klinca od recimo petnaestak godina, koji je u centru grada ukrao kapu i šal nekog poznatog modnog brenda. U poverljivom razgovoru, nakon pripremanja odbrane, rekoh mu, vidi sine, kriminal se ne isplati. Ajde da se malo bavimo matematikom.
Ovo što si ukrao vredi dvadesetak eura, a dnevnica za najprostije poslove danas je bar duplo veća. Sad ću da te izvučem, ali kad budeš bio punoletan, ako uradiš nešto ovako, dobićeš godinu dana zatvora. Dakle, u takvoj krađi zaradićeš pola dnevnice, a šta ćemo sa preostala 364 dana? Skroz je glupo da zbog jedne kape i šala robijaš godinu dana, kriminal se ne isplati, uči školu, idi na neki zanat, tu je lova. Život je nekad siv a nekad žut, što bi reko Bajaga, ali uglavnom nije i ne može biti spektakl. Krimosi na višem nivou pokušavaju da naprave spektakl ušmrkavajući kokain, ali zaboravljaju još jedan Bajagin stih koji kaže da je “teško sa visine, da se spustiš bezbolno”.
E vidiš, zato se kriminal ne isplati ni na jednom nivou. Čak i oni koji stignu do najvišeg nivoa, ne uspevaju da obrnu igricu. Svedoci smo baš toga ovih dana. Verovatno su Vučićevi pajtosi u oktobru pre dve godine mislili da su im sve nezaslužene blagodeti zagarantovane do kraja života. Ali nisu. Zato što u nekom periodu možeš da zameniš teze, ali nema šanse da promeniš određene društvene zakonitosti.
A jedna od osnovnih zakonitosti u društvu je da politika nije aktivnost koja služi kao sredstvo bahatim pojedincima za sticanje protivpravne imovinske koristi, ili narodski rečeno, ogromnog bogatstva. Politika je organizovana aktivnost ljudi koja vodi ka poboljšanju života svih članova jedne zajednice, u našem slučaju ka poboljšanju života građana države Srbije. Mnogi koji ni po znanju ni po zvanju nisu zaslužili da obavljaju funkciju predsednika skupštine stanara u zgradi koja ima više od dva stana, poverovali su da je potpuno normalno da sa kupljenim diplomama vode javna preduzeća, ministarstva i izuzetno složene sisteme. Poverovali su da javna imovina pripada njima i da oni imaju prava da se od te imovine bahate koliko god im se hoće, te da mrvice sa njihovog stola mogu da bacaju svojim podanicima, po sopstvenom izboru.
Naravno, ništa nije tako. Zato što sredstva u budžetu pripadaju svim građanima, a javni funkcioneri imaju samo zakonska ovlašćenja da tim sredstvima raspolažu, na osnovu odluka drugih organa i uvek u interesu svih građana.
Podsetiću na izjavu profesora Dragoljuba Mićunovića datu pre više od tri decenije: “onaj kome je do novca, neka se bavi privatnim biznisom, onaj kome je do slave i popularnosti neka ide na estradu, a onaj ko želi da vredno radi na poboljšanju života svih građana neka ide u politiku”.
Ovi dani jesu istorijski za Srbiju. Pruža nam se još jedna retka prilika da napravimo državu za sve naše građane, pravnu džavu, koja će služiti građanima. Da bi smo to imali nije potrebno samo da promenimo ljude koji upravljaju državom, već da promenimo razlog zbog koga ljudi žele da upravljaju državom. Možda sam naivan, ali verujem da smo 25. oktobra obavili obe stvari i da je dugo očekvani šesti oktobar došao baš na dan ovih izbora. Zašto u to verujem?
Kandidati na studentskoj listi su ljudi koji su se dokazali u svojim oblastima. Radi se o obrazovanim ljudima sa pravim, a ne sa kupljenim diplomama. Moj utisak je da su se ovog posla latili da bi spasilidržavu. I nešto su već uradili, smenili su Vučićev režim bez žrtava i nasilja. Malo li je?
Sada predstoji izgradnja institucija i države. Države u kojoj promena vlasti neće biti istorijski događaj već normalni deo političkog života. Paralelno sa izgradnjom institucija, moramo izgraditi moralne vrednosti, koje su bahati primitivci više od decenije sistematski uništili.
Osim vraćanje vere u politiku i političke stranke, koje su revnosno uništili funkcioneri vladajuće, ali i neki od lidera opozicionih stranaka, svim građanima, a pre svga mladim ljudima se mora objasniti da su politika i kriminal dva potpuno suprotna pojma.
Posebno se mora razumeti da je kriminal kancer društva, a da taj kancer pre svega uništava živote onih koji se kriminalom bave, na bilo kom nivou, a posebno onima koji se kriminalom bave preko politike.
Samo rad na sebi vodi ka sticanju ugleda, poštovanja, pa i zasluženih materijalnih vrednosti za svoju porodicu i sebe. I tako se živi. Život najčešće nije spektakl, ali ume da bude jako dobar.
A oni koji poveruju da je život spektakl, danas sa nestrpljenjem čekaju poziv na šetnju u zatvorskom krugu, paket u kome je neki komad mesa i pomorandže.
Neki od njih sede sklupčani u mraku spavaće sobe i čekaju vozila sa rotacijom, dok se njihov život ruši…
Mislite o tome. Da nam se nikad ne bi ponovilo…