Ovo su neki od aforizama koje i danas rado prepričavamo i koji se ne zaboravljaju.
“Pre nego što popravite svet, popravite česmu u svom stanu. Svet bi bio mnogo srećniji i lepši kad bi svako samo popravio česmu ili makar zube”.
“Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo. Koševi bi bili puni, a grad čist”.
“Juče je jedan roditelj zavapio na roditeljskom sastanku: Dajte mi dobro dete, pa ćete videti kakav sam ja otac!”
“Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite – možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide.”
“Za razliku od doktora nauka, seljaci imaju više znanja nego stručne spreme.”
“Ulažite u stomak! To ulaganje daje brze i vidljive rezultate. Ulaganje u glavu je dugoročno i neizvesno.”
“Ateisti ne moraju biti pošteni. Nema boga koji bi za njih bio nadležan.”
“Tucite svoju decu čim primetite da počinju da liče na vas.”
„Teško je biti dete i biti dobar.“
„Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“
“Ima velike sirotinje među našom decom, kojoj, sem para, roditelji ništa nisu mogli dati.”
“Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuću, a kukavice samo kada odlaze.”
“Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo.”
“Samo siromašni znaju da ima i siromašnijih od njih, bogati vide samo bogatije od sebe.”
“Deco, možete misliti kakav je život kada je od kolevke pa do groba najlepše đačko doba”.
“Kad lopovi počnu da brane ono što su stekli, neće biti ljućih boraca za poštenje, a protiv lopova.”
“Dobra je svaka muka koja nas povezuje, i loše je svako dobro koje nas razdvaja.”
“Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva. Nismo li se malo puta zaklinjali da ćemo biti bolji? I neki stvarno postanu bolji, pa ispadaju naivni. Jer su oni drugi – postali još gori.”