Srbija kao rijaliti-spin manipulacija
Posle izjave da rijaliti-programi ne bi trebalo da se prikazuju na televizijskim kanalima sa nacionalnom frekvencijom, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević našao se u nemilosti svojih kolega iz Vlade Srbije. Naprosto su mu svi okrenuli leđa. Niko nije stao u ministrovu odbranu ni kada ga je medijski tajkun Željko Mitrović alias Pink izvređao ministra zbog njegovog mišljenja, nasuprot samo su dolivali ulje na vatru.
Ako izuzmemo mogućnost da je i ovo samo deo rijaliti-sprektakla, izgleda da ministar nije bio svestan šta radi kada je govorio kritički, makar u formi ličnog mišljenja, o rijaliti programu, jer to automatski znači da je prozvao najvećeg maga rijalitija i svakovrsne medijske sramote – vlasnika Pinka Željka Mitrovića. Mitrović je u svojoj karijeri beskrupulozno podržavao svaku vlast, a sada se čini da je otišao korak dalje – on ne podržava vlast već je on vlast, i to mnogo jača i od ministara, pa možda i od vlade.
Ko napadne Mitrovića, posredno ili neposredno, napao je i druge medije koji su deo strukture moći, i to ključni – u ovom rijalitiju u kojem živimo. Iz tih medija ne skidaju se predstavnici vladajuće garniture, a tu, naravno, ubedljivo prednjači predsednik Vučić. Ko kritikuje rijaliti-sadržaje dira direktno u nervni centar psihopatske simbioze vlasti i medija, i rizikuje da mu ova sinteza simulacije i simulakruma, koja društvo i državu znači/predstavlja, uzvrati svom svojom agresivnom mašinerijom; ko proba, pa makar i bez neke velike pizme i resentimana, da ukaže na štetnost i loš uticaj rijalitija na svest gledalaca i slušalaca ovih programa – odmah biva prokazan kao neprijatelj „slobodnih medija“ i čovek iz „kamenog doba“, ili pak neko koga protežira ili podržava niko drugi do sam arhinevaljalac i zli genije Dragan Đilas. Suočio se ministar kulture i informisanja sa scilama i haribdama iz redova vlasti kojoj i sam pripada, a sve to zbog sopstvene „nesmotrenosti“. I video na sopstvenoj koži kako prolaze oni koji se osmele da “drugačije misle”.
No, da li je ministar Vukosavljević baš samo tako izleteo grlom u jagode ili se pak tu neki novi jadac krije? A šta ako je dotični ministar pao pod uticaj „mračnih sila“ i sada one govore kroz njega pokušavajući da naude vrhu vlasti, pa čak i neprikosnovenom vođi Aleksandru Vučiću? Od ovakvih misli i inisinuacija čoveku se diže kosa na glavi i svaki pošteni gledalalac Pinka & Rijaliti Co. mora zapasti u amok, a odmah posle toga i u prevednički bes protiv užasnih đilasovaca i njihovih podlo-tajkunskih namera da podriju i unište “prave“ medijske vrednosti.
Nakon ledene ćutnje iz redova vrha vlasti, to jeste ministara iz vlade Srbije, oglasila se premijerka Brnabić i, u svom prepoznatljivom japijevsko-digitaliziranim stilu, izjavila kako nije na vladi da se bavi rijalitijima, jer za to postoje nezavisna regulatorna tela. Potom je dodala da je rijaliti u Srbiju doneo Dragan Đilas, koji je – gle čuda – i jedan od opozicionih prvaka… Ministar policije Nebojša Stefanović odlučio je da prekine praksu nemešanja ministara u poslove svojih kolega i izjavio je da svako u Vladi ima pravo na svoje mišljenje, ali da ne misli da ministri trebaju da uređuju privatne medije. Ministra policijskog je, lično, najviše zabolelo to što se ministar kulture nije ogradio od Đilasove podrške, te je tako dao do znanja javnosti da se slaže sa podrškom onog koji je rijaliti programe i doveo u Srbiju, a sada se pravi Toša i podržava zabludele ministre. I sada će medijska mašinerija vlasti da vrti ovu „mantru“ o Đilasovoj podršci i ministrovoj ne-želji da joj se odupre, do besvesti dok ne ubedi gledatelje rijalitija-svoje glasače ili pak „tihe podržavaoce“ kako je ministrov izlet u kritiku rijalitija u stvari ništa drugo do kukavičije jaje koje je ubacio Đilas & Co. kako bi zavadio dva oka u glavi: Pink sa Mitrovićem na čelu i apsolutnog vođu Aleksandra Vučića, koji trenutno obnaša funkciju predsednika Srbije. Sada samo čekamo da se oglasi i sam predsednik Vučić i objavi narodu svoj stav povodom ovog nemilog događaja i iznese svoje emotivno-patetične logoreje pred javnost koje imaju za cilj da osujete i najmanji pokušaj bilo kakvog kritičkog stava i mišljenja.
Ako ste zaključili, iz svega priloženog, da se ovde radi o tipično političko-medijskom spinu – onda ste potpuno u pravu. Ovu matricu smo već toliko puta videli i čuli, da uopšte nije teško predvideti sled događaja koji se tako konstruišu da se ono što je nezgodno po vlast odgura u stranu, van svetla i van pažnje javnosti, a da se novi, to jeste spinovani momenti ubace u priču, da bi se potom polako fokus u potpunosti prebacio na spinovani deo dok bi se povod priče ili pak sama suština događaja u potpunosti izbacila iz igre.
Cilj ove igre i kombinacije medija i vlasti jeste da se stvarnost pretvori u jedan veliki rijaliti u kojem ćemo svi učestvovati i u kojem neće biti onih koji to neće i ne žele. Ili si sa nama ili se protiv nas! A ko zna, možda je ovaj „incident“ sa ministrom kulture takođe bio jedan od spinova vlasti kako bi se skrenula priča, na primer, sa tragedije učestalih pogibija radnika zbog loše sigurnosti i nemara njihovih gazda. Možda je ovo što pišem, a vi čitate, samo deo simulacije kritike kako bi se medijsko-politički spin još bolje ukorenio među nama; možda je sve oko nas samo simulacija, a vi ste puki simulakrumi realnosti koja se kroji kroz rijaliti programe; možda je Srbija danas, ništa drugo do rijaliti spin-simulacija koja (ne) postoji negde paralelno sa stvarnošću.