Da želimo evropsku Srbiju, podsticali bismo ljude da se evropski ponašaju
Zna se da je Ivica Šerfezi Dačić najpoznatiji vokalni solist u partiji bez ideje, ideologije i identiteta. Međutim, da li ste se ikada zapitali – ko je najveći šeret u toj partiji, a koju u životu održavaju kofer, vlast, potreba za prividom, tupost, praznina, vazduh i ništa?
Branko Ružić.
Šta? Ružić vam nikada ne bi pao na pamet?
Hajde, osvestite se. Nije Branko Ružić jabuka da vam padne na pamet, niste ni vi Isak Njutn, a ni ovo vam nije debeli lad, već svetlucavi ekran. Pa, ako se već ne bavite principima prirodne filozofije i univerzalnim zakonom gravitacije, onda barem pažljivije pratite medije.
Pre neki dan Ružić je izjavio, a Blic zabeležio, da je reforma našeg mentaliteta majka uspešnosti svih reformi u društvu. Dakle, ako želimo uspešnu reformu pravosuđa, zdravstva, obrazovanja, javne uprave, policije i bilo čega drugog, braka i bračnog druga, na primer, onda moramo, najpre, reformisati naš mentalitet. Bez promene mentaliteta, nema ništa ni od EU, ni od demokratije, ni od vladavine prava, ni od dobrog života, džeparca, odlaska u bioskop, zezanja, planina, mora, silikona. Ničeg.
A kako ćemo promeniti mentalitet? Pa, tako što ćemo promeniti sebe. Pošto je reč o našem mentalitetu, onda se i mi moramo menjati.
Jel jasno?
Pa, baš i nije.
Zašto bismo se, uopšte, bavili mentalitetom?
Pa, mentalitet nikoga nije učinio bogatim. Rad jeste. Mentalitet nikoga nije naterao da ustaje u pet ujutru, ali prilika da se zaradi i uspe jeste. Mlade ka nasilju nije okrenuo mentalitet, već prilika da kraćim putem i na brzinu dođu u posed željenih dobara – patika, krpa, devojaka, seksa, para, kola, poštovanja.
Kada su dobri, pametni, vredni i znanja željni klinci postali „žutaći“ i „uvlakači“? Onda kada su izostali podsticaji da se bude dobar, vredan i pametan; onda, kada su veze i poznanstva postala važnija od truda, znanja i sposobnosti.
Kada su bitange postale poželjne prilike, a fini momci luzeri? Onda kada je pristojnost izgubila svaki značaj. Kad su devojke postale tržišne sirene? Onda kada je obim grudi i struka postao važniji od ikjua i kad je plastična industrija pobedila silu gravitacije.
Kakav, bre, mentalitet i čemu, uopšte, služi ovo zevzečenje sa mentalitetom?
Služi šeretima tipa Ružić & Eni Brnabić za prodaju magle. Spika o promeni mentaliteta ne podiže privredni rast i ne doprinosi ugledu javne uprave, ali njima produžava boravak na vlasti.
A stvari su jednostavne. Ako se uspeh u školi ceni, dobro ću zagrejati stolicu. Ako se rad nagrađuje, ustajaću u pet ujutru. Ako je poštenje izvor moralnog autoriteta i profesionalnog prestiža, neću lagati, krasti i partnere manipulisati. Ako želimo evropsku Srbiju, treba da stvaramo podsticaje da se ljudi evropski ponašaju.
A želimo li? Ma, kakvi. Mi to sebi samo tako pričamo.
(Autonomija / foto: pixabay)