Osim što ne plaća porez na imovinu, dobija velike novce i iz državnog budžeta, zarađuje vrtoglave sume na vraćenom obradivom zemljištu, zgradama i različitim drugim objektima, nevladina organizacija poznata pod imenom Srpska pravoslavna crkva već se 30 godina intenzivno ističe raspirivanjem međunacionalne mržnje, promocijom nekrofilije, podrškom ratovima i ratnim zločincima, hajkom protiv svih mogućih manjinskih i marginalizovanih grupa, a sada su – po ko zna koji put – udarili po ženama i njihovom ljudskom pravu da odaberu da li žele ili ne žele da rađaju.
Bradati vrač u vidu zlog crnogorsko-primorskog mitropolita Amfilohija izjavio je tako nedavno da „Srpkinje u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini i Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji”. Vrhovni vrač, patrijarh SPC-a Irinej nadovezao se na Amfilohijevu gadost konstatacijom da su „Srpkinje dužne da rađaju“, što je izjava koju se usudila da (jedina iz vlasti) osudi potpredsednica Vlade Srbije Zorana Mihajlović, koju je potom na klimavi zub uzeo poslovično zlobni crkveni pi-ar Irinej Bulović, u Novom Sadu i okolini – gde stoluje – poznat, kažu, i pod nadimkom Saruman.
Bradati vrač – Amfilohije (FOTO: Medija centar Beograd)
Aleksandar Vučić je na sve to reagovao tako što je primio patrijarha Irineja i s njim ćakulao upravo o temi – nataliteta!? Nije, pritom, jasno kako je moguće razgovarati o temi rađanja sa muškarcima koji su se zavetovali da im spolovila neće služiti za razmnožavanje, već samo za nuždu, mada su mnogi iz njihovog jata podlegli prirodnim zakonima, a i onim manje prirodnim. O čemu svedoče ne samo lekari koji su pomagali ženama da abortiraju jer su ih obeščastili pojedini popovi koji su se zavetovali da se nikada neće upuštati u seksualne odnose. A i popovske žene, popadije kako ih ovde obično zovu, prema svedočenju lekara, počesto znaju prekidati trudnoću. O razvratu svedoče, nažalost, i deca koja su bili žrtve pedofila iz popovskih redova, kojima zbog toga nikada dlaka s glave nije zafalila, dok su deci životi trajno promenjeni ili uništeni.
Iz gore navedenih izjava čarobnaka izdvaja se ipak ova patrijarhova, koji je pozvao Srpkinje da rađaju. Postavlja se pitanje: zašto samo Srpkinje? Odnosno, da li to patrijarh poziva na nastavak etničkog čišćenja drugim sredstvima? Karl Marks je definitivno bio u pravu: religija jeste opijum za narod! I to svakako treš opijum, koji izaziva teške „haludže“, od kojih glava ume da boli desetlećima, stolećima pa i milenijumima.
Spakuj se pa kreni i ne vraćaj se (FOTO: Lupiga.Com)
Srpska pravoslavna crkva je bila i među viđenijim izlagačima na nedavnom Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu. Bila je tamo i ploča Ulice Nikolaja Velimirovića, dvostrukog sveca SPC-a, poznatog po antisemitizmu i poređenju Adolfa Hitlera i Svetog Save. Na Sajmu ste mogli, na primer, kupiti knjigu „Istorija Republike Srpske“ za čitavih 100 dinara, što je manje od jednog evra, a taman toliko i vredi ta knjiga-falsifikat i taj blentitet, pardon entitet, koji je nastao na etničkom čišćenju i genocidu. Na Sajmu je predstavljen i neki pokušaj edukativne igrice „Igrom kroz Srpsku“, ali već sam omot, božmeprosti, liči na mapu masovnih grobnica, a podnaslov „Spakuj se i kreni!“ zloslutno podseća na rečenice koje su izgovarali kada su „inovercima“ upadali u kuće po Bosni i Hercegovini i davali im 15 minuta da u jednu kesu potrpaju svoje živote. I to onim sretnijima, koje nisu pobili na kućnom pragu.
I na samom štandu Republike Srpske odvijali su se sve sami patriJotski programi, od kojih ne samo da je bolela glava, nego su izazivali i ozbiljne probavne probleme. Na Sajmu je svakodnevno boravio i knjige potpisivao i Vojislav Šešelj, sa svojim „naučnim“ delima, poput ukoričenog štiva „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“. „Večernje novosti“ su izložile sopstvena „kapitalna“ izdanja, kao što su „Memorandum SANU posle 30 godina“, kao i „slavni“ intervju Olivera Stonea sa Vladimirom Putinom, ruskim predsednikom koga se u Srbiji obožava do vlažnog erotskog vrhunca.
Nema da fali prigodne literature (FOTO: Lupiga.Com)
Bila je na Sajmu i čitava jedna mala hala pod nazivom „Kosovo i Metohija“, gde su se zaklinjali krvlju, čašću i obrazom u „svetu srpsku zemlju“. Na nekim drugim štandovima branila se ćirilica od neznano koga, Dušan Kovačević (da, onaj koji je napisao „Maratonci trče počasni krug“ i druge sjajne komedije) sa svojom knjigom „Dvadeset srpskih podela – kako se Srbi množe deljenjem“, a na nekima je bila i kapitalna „Knjiga o Draži“, još kapitalnija, u tri toma, „Srbi… narod najstariji“, potom džepno izdanje „I bogovi su govorili srpski“, ali i Hitlerov „Mein Kampf“.
I onda se ovdašnja javnost jako naljutila na nobelovku Hertu Müller koja je u pratećem programu Sajma, na tribini u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila veoma „bezobrazna“.
More sjajnih, redom prigodnih naslova – “I bogovi su govorili Srpski”, “Gradišćanski Hrvati su Srbi”, “I od Istre do Drine Srbija”, “Karpatski Srbi”, “Bivši Srbi Makedonci”, “Bivši Srbi Rumuni i Moldavci”, “Bivši Srbi Mađari” (FOTO: Lupiga.Com)
“Ko u devet godina vodi četiri rata i ko tako pragmatično gradi groblja kao gradove, on se ne može stići rečima…“, kazala je Herta Müller, koja je bila i ostala za vojnu intervenciju NATO-a protiv Srbije 1999. godine.
„Mnogo toga se desilo. Kosovu i Bosni je naneto toliko zla. To je bio taj grozni nacionalizam. Bila sam prestrašena… Ali ova zemlja je sama sebi nanela zlo i patnju. Srbi su sami sebi naneli zlo“, primetila je Herta Müller, na užas prisutne publike i na radost odvratnih tabloida, koji su je potom danima razvlačili na najgore moguće načine. Baš kao što ni onaj Saruman nije propustio priliku da je provuče kroz blato u svom odurnom saopštenju za javnost.
Svakodnevno kod izdavačke kuće Velika Srbija d.o.o. sedio je na sajmu i Voja i nije da nije imao šta i kome da potpisuje (FOTO: Lupiga.Com)
Kako vidimo, gotovo konsenzualni nacionalizam, simfonija između države i crkve, politika organizovanja, sprovođenja, a potom prećutkivanja ratnih zločina, politika pljačkanja i ratnog profiterstva u Srbiji suštinski nema alternativu. Sem retkih pojedinaca. Među kojima je i Đorđe Balašević, koji je na istom tom Sajmu potpisivao svoje knjige. Balaševiću je, naravno, odavno prilepljena etiketa „izdajnika srpstva“. A kako i ne bi kada je autor stihova: “A tad su došli popovi, pa topovi, pa lopovi, i čitav svet se izobličio…”
Lupiga.Com