VOICE: Moćna korporacija Srpska pravoslavna crkva, drugi deo
Srpska pravoslavna crkva godina se aktivno meša u društvene i političke odnose u zemlji, podržavajući retrogradne ideologije i ekstremne desničarske pokrete i političare. Uglavnom je snishodljiva prema vlasti, a tu svoju “kooperativnost” naplaćuje velikim novcima i debelim povlasticama. VOICE u dva teksta analizira odnos SPC prema politici i društvu. Prvi deo možete čitati OVDE
Poglavar Srpske pravoslavne crkve, patrijarh Irinej primio je nedavno predsedničkog kandidata Vojislava Šešelja i nekadašnjeg ratnog predsednika Skupštine RS Momčila Krajišnika, osuđenog u Hagu na 20 godina zatvora za ratni zločin. Politički analitičar Vladimir Goati za VOICE ocenjuje da se tim potezom patrijarh implicitno umešao u predizbornu kampanju, iako nije javno izgovorio da podržava Šešelja ili pozvao birače da glasaju za njega.
– Pametnom čoveku, kako kaže poslovica, i komarac je muzika. Čitaj između redova i jasno je da se crkva time umešala u politička zbivanja – ističe Goati.
Istoričar Milivoj Bešlin sa druge strane upozorava da bi sastanak patrijarha sa osuđenim ratnim zločincem, u svakom normalnom društvu bio skandal prvog reda.
– To vam sve govori o pogubnom i destruktivnom delovanju SPC danas. S tim što je ovaj patrijarh, zbog skromnih intelektualnih kapaciteta, još i marioneta određenih krugova iz Rusije. I on to i ne krije, da je to njegova prava otadžbina – navodi Bešlin.
Goati ukazuje da je crkva, pre svega SPC, stalno umešana u politiku, ističući da nije dobro da država diriguje crkvi, kao ni obrnuto.
– Mislim da u XXI veku crkva i država imaju dovoljno svojih nadležnosti. Pitanje je samo da li mogu da ih ostvare – kaže Goati.
Prilikom slanja voza/crkve, na relaciji Beograd-Kosovska Mitrovica, država i crkva našle su se na istoj talasnoj dužini, iako vozilo/molilo/frankenštajn na šinama nije ni stiglo na Kosovo.
Vladimir Goati: Ko koga manipuliše, država crkvu ili crkva državu?
Vladimir Goati kaže da je teško precizno odgovoriti na pitanje ko je tu koga izmanipulisao, država crkvu ili crkva državu.
– Ne verujem da bi država mogla da smisli tako nešto, da je to iz državne pameti, ali ja to samo mogu da nagađam – kaže Goati.
Bajalice rezervisane za „boraniju“
Najmanje dve manifestacije u Vojvodini osetile su pretnje crkvenih velikodostojnika zbog održavanja tokom posta. Sa druge strane, predsednica Narodne skupštine Maja Gojković nije se susrela sa sličnim gnevom klera zbog raspisvanja izborne kampanja tokom posta i eventualnog drugog izbornog kruga na Uskrs, kao što crkva ni ranije nije zamerala zbog izbora na verske praznike (2012. godine svi izbori održani na Đurđevdan). Patrijarh Irinej izjavio je tim povodom za „Nedeljnik“ da politički zvaničnici nisu razgovarali s njim o terminu izbora, a upitan šta misli o poklapanju izbora sa praznikom, rekao je kratko da “ne misli”.
Draško Đenović: Za potrebe poreza i doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje sveštenih lica u Srbiji država godišnje odvaja oko tri miliona evra
Verski analitičar Draško Đenović ocenjuje da se iza nezameranja političarima u stvari krije očuvanje sopstvenih interesa.
– Prema nekim podacima, za potrebe poreza i doprinosa za zdravstveno i penzijsko osiguranje sveštenih lica u Srbiji država godišnje odvaja oko tri miliona evra. Ako bi crkva puno talasala, mogao bi neko reći – izvinite, a zašto bi mi sveštenicima i monasima uplaćivali doprinose za zdravstvo i penzijsko osiguranje iz budžeta republike Srbije – kaže Đenović.
Prema njegovim rečima, bogatsvo i privilegije koje ima crkva najbolje opisuje slučaj kada je pre nekoliko godina otkriveno da je blagajnik iz kase SPC ukrao skoro million evra.
– Koliko treba imati opela, koliko krštenja, prodatih sveća i crkvenih kalendara da biste vi mogli da toliki novac stavite na stranu, a da se ne primeti da fali – pita Đenović.
Goati smatra da crkva ne bi trebalo da bude bliska s političarima.
– Umesto da se na dugi rok iz svojih razloga čuva politike, ona ulazi u te eksplicitne koalicije sa državom i podržava ljude koji su momentalno na vlasti. A ona socijalna crkva, koja bi se borila za veći uticaj i veća primanja siromašnih, u Srbiji se jednostavno do sada nije videla. Ne znači da neće – kaže on.
Favoriti nacionalisti
Utisak u javnosti jeste da je Srpska pravoslavna crkva bliska svim vlastima, ali postupci njenih velikodostojnika pokazuju da, ipak, naginje desnici. Mitropolit Amfilohije Radović jasno je to pokazao kada je Zoranu Đinđiću na posmrtnom odru poručio – Ko se mača lati, od mača i strada, iako je upravo Đinđićeva vlada uvela veronauku u škole i pokrenula priču o izgradnji Hrama Svetog Save u Beogradu.
Tokom štrajka „glađu i žeđu“ Tomislava Nikolića posetio je vladika bački Irinej, a Nikolić se SPC revanšira, između ostalog, gradeći crkvu u Bajčetini i unoseći svake godine na pravoslavni Božić ogroman badnjak u zgradu Predsedništva. Takođe, u Novom Sadu je, u periodu od 2008. do 2012. godine, kada su građanske opcije bile na vlasti u Gradu i Banovini, par skandala, sa Irinejem Bulovićem u glavnoj ulozi, obeležilo obeležavanje Novosadske racije. Ali je zato 2012. godine nova novosadska vlast prvo otišla na poklonjenje vladiki bačkom.
U decembru prošle godine, nakon što je član poslaničke grupe SNS Marijan Rističević u Narodnoj skupštini zloupotrebio poverljive podatke o lečenju teško obolele devojčice u inostranstvu, patrijah Irinej sastao se s njim u Patrijaršiji SPC. Nakoliko dana ranije, patrijarh Irinej uručio je uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću – Gramate za dobrodelatnu ljubav i pomoć Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U maju 2013. godine, tadašnji prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao sednici Svetog arhijerejskog sabora SPC. Sa druge strane, crkva političarima deli ordenje šakom i kapom, najčešće za ktitorstvo, iako ne grade crkve iz sopstvenog džepa. Tako je Velimir Ilić odlikovan čak pet puta, a crkveno ordenje dobili su i Vojislav Šešelj (dva), Tomislav Nikolić, Dragan Marković Palma, Nenad Popović, Bratislav Gašić, „levičari“ Ivica Dačić i Aleksandar Vulin…
Stepinac maska za devedesete
Istoričar Milivoj Bešlin ne veruje da se zbog pritiska SPC zvanična Srbija umešala u kanonizaciju Stepinca, ukazujući da se čitava politika ove vlasti svodi na to da svoju ratnu prošlost iz 90-ih prikriva pričajući samo o zločinima iz Drugog svetskog rata.
– Time žele da skinu odgovornost sa sebe za ratove 90-ih i rehabilituju vlastitu ratnu politiku iz tog vremena. Genocid u NDH u II svetskom ratu se ovde samo koristi da se njime prikrije zločinačka politika, pre svega prema BiH – ističe Bešlin.
Patrijarh je početkom ove godine venčao bivšeg ministra pravde i visokog funkcionera SNS Nikolu Selakovića, a nekoliko meseci ranije je na sajmu knjiga posetio štand Vojislava Šešelja.
O mešanju države u suđenja vladikama i sveštenicima optuženim za pedofiliju opširno su pisale kolege iz BIRN-a, pa nećemo ponavljati. To naravno nije ni prvi ni poslednji put kada se argumentovano piše o sveštenstvu i pedofiliji, a da SPC to ignoriše.
Rehabilitacije i revizija prošlosti
Čini se da najharmoničnije odnose crkva i država demonstriraju po pitanju revizije istorije i rehabilitacije pripadnika kvislinških pokreta. U borbi protiv kanonizacije Alojzija Stepinca država se, čini se, stavila na raspolaganje SPC, pa je to pitanje dovelo i do zaoštravanja odnosa sa susedima, u čemu su se naročito istakli ministri Ivica Dačić i Aleksandar Vulin.
Milivoj Bešlin: Srpska pravoslavna crkva nikada se nije suočila sa svojom ulogom u Drugom svetskom ratu
Istoričar Milivoj Bešlin kaže da je moralno pravo osetljiva kategorija, a da se SPC postavlja u ulogu moralnog arbitra iako se nikada nije suočila sa sopstvenom, spornom ulogom u Drugom svetskom ratu, kada je, kako kaže, masovno pružala podršku kolaboracionističkim i kvislinškim snagama u okupiranoj Srbiji i kada su retki izuzeci bili uz antifašistički partizanski pokret.
Crkvena rehabilitacija pre sudske
Okružni sud u Šapcu, 8. decembra 2008, rehabilitovao je dvojicu žandarma, Bogdana Lončara i Milenka Brakovića, pripadnika kvislinškog režima koji su 7. jula 1941. godine ubijeni u obračunu sa Žikicom Jovanovićem Špancem. Srpska pravoslavna crkva te žandare rehabilitovala je mnogo ranije.
“…Uz dozvolu i blagoslov crkvenih vlasti, spomenik Bogdanu Lončaru podignut je u porti crkve 2000. godine. Dve godine kasnije, Udruženje za očuvanje srpske tradicije podiglo je spomenik i Milenku Brakoviću. Na Brakovićevom spomeniku piše: „Da Srbin više nikada ne udari na Srbina” (izvor: „Građanski rat počeo zbog konobarice“, list “Press” 04. 07. 2010). Na internetu se može naći i da na spomeniku piše i sledeće: „Ubijen si od bezbožničke bratske ruke, a na greh i sram srpskog roda“, što više nego jasno ukazuje na čijoj strani je SPC. Aleksandar Đenić, sekretar Saveza komunističke omladine Jugoslavije, navodi da Srbija nije izolovana po pitanju rehabilitacije kolaboracionističkih pokreta, ali da jeste po postojanju posebnog zakona koji taj proces omogućuje.
– Javnost se uzburkala oko rehabilitacije Draže Mihailovića i Milana Nedića, koje su krupne istorijske ličnosti, ali imamo gomilu lokalnih zločinaca. Preko 2.500 ljudi je rehabilitovano, među kojima i neki stradali u borbama, na strani okupatora i kolaboracije – kaže Đenić.
– Ako s pravom podsećaju na stradanja sveštenika u tzv. NDH, onda se mora pomenuti i širok krug kolaboracije SPC u Nedićevoj Srbiji. Trebalo bi krenuti od jednog od najeklatantnijih primera, proglašenja za sveca vladike žičkog Nikolaja Velimirovića. Njegova uloga u ratu je bila vrlo kontroverzna. On je aktivno podržavao kvislinške snage u ratu. Čuven je njegov govor nad odrom srpskog fašiste Dimitrija Ljotića. Naposletku, i posle rata, kada su se do kraja znale razmere zločina koje su počinele snage kolaboracije, on je govorio da će se do kraja života moliti „za tri srpska mučenika – Dražu, Milana i Dimitrija“. Dakle, Mihailovića, Nedića i Ljotića. On nije u SPC proglašen za sveca uprkos takvih stavova, već baš zahvaljujući njima – upozorava Bešlin.
Kanonizovanje zločinaca
Bojan Dragićević, član Nadzornog odbora Ateisti Srbije, podseća da se Srpska pravoslavna crkva, u proteklih 70-80 godina, temelji na ideji nacionalizma i ideji svetosavlja koju su doneli pravoslavni teolozi Justin Popović i sveštenik Nikolaj Velimirović. Pravo da priča o zločinima SPC je, po njegovim rečima, izgubila nakon što je kanonizovala sveštenika Milorada Macu Vukojičića i Slobodana Šiljka, pripadnike četničkih crnih trojki.
Četnici i nemački oficiri: Automatizam u SPC – borio si se protiv komunizma, znači automatski si svetac, naš si, sad ćemo da te nagradimo i kanonizujemo
– Pop Maca je poznat po tome što je razvaljivao ženama i studentima glavu macolom, odakle i nadimak pop Maca, od macola. To je čovek koji je posle Drugog svetskog rata uhapšen od strane komunističkih vlasti, a narod je hteo da ga linčuje. Komunisti su ga prvobitno osudili na kaznu vešanjem, međutim, pop Maca se slomio i krenuo da preklinje i onda su ga steljali. Dakle, SPC je kanonizovala ubice i proglasila ih za svece – ističe Dragičević ocenjujući da podrškom rehabilitaciji kvislinga SPC zapravo pere sebe.
Poželjni i ekstremni desničari
Saradnja države i crkve, ne direktna i očigledna, čini se postoji i oko ekstremno desničarskih organizacija koje baštine ideje SPC. Država ih, uglavnom, ne kažnjava, a crkva se od njih ne ograđuje, pa čak ni kada je Ustavni sud Srbije zabranio delovanje Otačastvenog pokreta Obraz. Aleksandar Đenić, sekretar SKOJ-a, smatra da su te organizacije u uskoj vezi sa crkvom, ali i službama bezbednosti.
– Upravo te desničarske organizacije služe da, kada su neki socijalni protesti kao što su bili studentski protesti, napadaju studente koji se bune i tako dalje, da odrađuju prljav posao za državu i to crkva nikad nije osudila – navodi Đenić. Slično misli i Bojan Dragičević iz udruženja Ateisti Srbije.
– Neće baš popovi da izađu i da napadaju povorku na paradi, nego ćemo da imamo organizacije koje, verovatno, finansira SPC ili njima upravlja. Patrijarh Irinej da saopštenje iz kojeg je očigledno da SPC najblaže rečeno, ne podržava paradu. Posle neki vladika kaže da to treba sve u vatru, pošto ne daju poroda. I onda se skupe ti desničari, krše zakon, a retko budu pohapšeni i procesurani, a SPC ne oseća moralnu obavezu da se obrati – kaže Dragičević.
Milivoj Bešlin smatra da je pravo pitanje da li takvi pokreti zaista ruše ugled crkve ili oni upravo služe homogenizaciji „pastve“.
– S druge strane, gleda da ocrni komuniste zato što ih doživljava kao bezbožnike i svoje velike neprijatelje. I onda sledi onaj automatizam – borio si se protiv komunizma, znači automatski si svetac, naš si, sad ćemo da te nagradimo i kanonizujemo – ističe Dragičević.
Pojava ikona Draže Mihajlovića godinama pre sudske rehabilitacije, najslikovitije pokazuje stav SPC o tom pitanju.
Aktivni i destruktivni
Kada su u pitanju ratovi devedesetih, koje Srbija nije vodila, javnosti su dobro poznati snimci vladika koje blagosiljaju “škorpione”, poziraju ispred tenka ili nosaju ljudske kosti. Bešlin upozorava da je uloga SPC u ratovima 90-ih bila aktivna i vrlo destruktivna.
– Već od priprema za rat, kada su kosti Srba pobijenih u NDH vađene i seljene po Jugoslaviji, kao vid nacionalističke mobilizacije i samoviktimizacije, crkva je imala fundamentalnu i nezamenjivu ulogu. Sve vreme rata oni su podržavali najtvrđe ratne opcije, zločinačko paljansko rukovodstvo na čelu sa Karadžićem i Mladićem. Čak su se i protiv Miloševića okrenuli kada je rešio da okonča ratove. Uostalom, i ovde i u svetu su već nastale mnoge knjige i disertacije o učešću SPC u ratovima 90-ih i podršci politici zločina – zaključuje naš sagovornik.
*NAPOMENA: Tokom rada na analizi odnosa crkve i države, želeli smo da imamo i stav SPC. Tim povodom, poslali smo pitanja u Patrijaršiju, ali nikakav odgovore nismo dobili ni nakon skoro dve sedmice.
Dalibor Stupar (VOICE)
Fotogorafija naslovna: Dragan Gojić