Pa šta se tačno dešava? I kako možete biti sigurni da ćete ostati bezbedni, ako to nekad lično vidite?
Crvene reke istopljene stene formiraju deltu pre nego što potonu u vodu.
Gasovi se uzdižu dok kamenje leti čak 250 metara od mesta udara.
Kada lava uđe u morsku vodu, to može biti očaravajući spektakl.
Ali takođe je potencijalno smrtonosan – gas može biti otrovan, voda vrela, a leteće stene ogromne.
Pa šta se tačno dešava? I kako možete biti sigurni da ćete ostati bezbedni, ako to nekad lično vidite?
Štetni gasovi
Lava koja ulazi u okean može stvoriti niz karakterističnih opasnosti za koje se zna da su u nekim slučajevima ozbiljno povredile ili ubile ljude u blizini, saopštio je američki Geološki zavod (USGS).
Susret vrele magme (rastopljene stene) i hladne vode stvara štetnu maglu koja se naziva „lenčuga” – što je mnogo opasnije nego što zvuči.
„Kad se lava susretne s morem, ona stvara kolone pare jer velike količine slane vode isparavaju. To je zbog velikog kontrasta u temperaturama.
Temperatura lave je veća od 900 stepeni Celzijusa, dok je voda oko 23”, kaže Hoze Mangas, profesor geologije na Univerzitetu Las Palmas na Kanarskim ostrvima, gde je nedavno došlo do erupcije vulkana Kumbre Vieja.
„Budući da voda sadrži hloride, sulfate, karbonate, fluor i jod, otrovni gasovi takođe postaju halapljivi i rastu”, kaže Mangas za BBC.
Ovi gasovi mogu da izazovu iritaciju kože, očiju i respiratornih organa.
Lava guta sve pred sobom na Kanarskim ostrvima:
Mangas navodi primer okeanskih područja koja se nalaze u blizini vulkana na Havajima, gde su pojedini posetioci umrli posle udisanja otrovnih gasova.
Ovi gasovi takođe ostavljaju smrad u obližnjim područjima – koji na kraju, srećom, nestane.
Ovaj video prikazuje lavu iz havajskog vulkana Kilauea koja se izliva u okean u zalivu Kapoho.
Kamenje koje leti i eksplozije
Još jedan niz opasnosti uzrokovan je nakupljanjem lave duž morskih padina, čime se stvara nestabilna delta.
Kako se lava brzo hladi u dodiru s vodom, delta se raspada i urušava, ponekad uz eksplozije koje bacaju delove magme i stene prema kopnu ili moru.
Naučnici ne mogu da predvide vreme ili veličinu kolapsa delte.
USGS upozorava da bi ljudi trebalo da budu udaljeni najmanje 300 metara od mesta gde se lava sreće sa okeanom, čak i ako su na čamcima.
Ektor Lamolda Ordonez sa Nacionalnog geografskog instituta, kaže da se otrovni gasovi zarobljeni unutar stena mogu osloboditi i tokom kolapsa delte.
Prema navodima USGS, delte lave mogu da izgledaju stabilno laičkom oku, ali su izuzetno krhke.
Jedan fotograf je 1993. godine upao u more i njegovo telo nikada nije pronađeno posle kolapsa delte u području na Havajima koje je bilo jasno označeno.
Istom prilikom, desetine posetilaca je povređeno dok su pokušavali da pobegnu od letećih komada užarenih stena.
Takođe na Havajima 2018. godine, 23 ljudi je povređeno kada se komad rastopljene stene veličine lopte za bejzbol, poznat kao bomba od lave, sručio kroz krov turističkog broda.
Užareni talasi
Ništa manje opasni nisu talasi kipuće vode koji zapljuskuju površine delte lave.
Ljudi koji su u prošlosti stajali blizu tih područja pretrpeli su opekotine drugog stepena, navodi se u saopštenju USGS.
Urušavanje delte može generisati talase u unutrašnjosti i na moru, ugrožavajući brodove u tom području.
Bojno polje
Iako čarobne, reke lave koje se ulivaju u morsku vodu sadrže i određene nasilne prirodne procese.
Na Havajima se ti susreti opisuju kao „bojno polje” – aluzija na havajsko božanstvo vulkana (Pele) i mora (Namakaokahai).
To je izraz koji savršeno objašnjava burne fizičke interakcije izazvane susretom lave i morske vode.
BBC News na srpskom