Društvo propušta priliku da ulaže u budućnost svojih mladih i da razvija lokalne zajednice koje su aktivne, uključive i inovativne, kaže Boromisa i dodaje da omladinski centri moraju postati dio sistema, a ne privremeni projekti.
Piše: Amra Brkić-Čekić
Omladinski centri u Republici Srpskoj, za razliku od onih u Federaciji BiH, i dalje čekaju na sistemsku podršku mladima. I dalje su bez odgovora, bez sastanaka i bez ikakvih naznaka da će biti prepoznati kao pouzdani partneri institucijama. Naime, u Budžetu FBiH za ovu godinu Transfer za mlade vraćen je i povećan na rekordnih 1.000.000 KM. Ova odluka uslijedila je nakon kontinuiranog zagovaranja omladinskog sektora, koji je insistirao na tome da se političke poruke o mladima moraju potvrditi tamo gdje je to najvažnije, u budžetu. S druge strane, u RS-u omladinski centri, iako prepoznati Zakonom o omladinskom organizovanju kao ključni prostori za razvoj mladih, u praksi i dalje funkcionišu bez stabilnog i predvidivog finansiranja.
“Iako centri okupljeni u mreži M.O.C.A.R.T. imaju značajno iskustvo i domet, oni su prisutni u ograničenom broju lokalnih zajednica, a veliki broj mladih nema pristup ovakvim prostorima. Omladinski centri ne bi trebalo da budu izuzetak ili privilegija, već nešto što bi trebalo da postoji u svakoj lokalnoj, pa i mjesnoj zajednici, kako bi mladi imali kontinuiranu podršku tamo gdje žive”, kaže za Inforadar Tanja Boromisa.
Ona pojašnjava da većina omladinskih centara u RS-u funkcioniše isključivo projektno, što znači da rade bez finansijske stabilnosti, bez mogućnosti dugoročnog planiranja i često bez stalno zaposlenih osoba, iako kontinuirano pružaju podršku mladima u svojim lokalnim zajednicama.
Boromisa ističe da se inicijativom traži uređen i održiv model finansiranja kojim bi omladinski centri bili prepoznati kao dio omladinske infrastrukture.
U organizaciji “Zdravo da ste” iz Banje Luke kažu da su inicijativu uputili krajem prošle godine prema nadležnim institucijama u Republici Srpskoj kako bi otvorili pitanje sistemskog i dugoročnog finansiranja i generalno podrške omladinskih centara.
U ovoj organizaciji navode da broj omladinskih centara koji trenutno djeluju u RS-u nije dovoljan da odgovori na potrebe mladih širom entiteta.
Inicijativa je predata na adrese nadležnih institucija RS-a
“Iako centri okupljeni u mreži M.O.C.A.R.T. imaju značajno iskustvo i domet, oni su prisutni u ograničenom broju lokalnih zajednica, dok veliki broj mladih nema pristup ovakvim prostorima”, konstatuje Boromisa i dodaje da je manje primjera lokalnih zajednica u kojima omladinski centri imaju adekvatnu i kontinuiranu podršku, nego onih u kojima su zapostavljeni.
U većem dijelu RS-a omladinski centri funkcionišu bez jasnog institucionalnog okvira i stabilne podrške, što direktno utiče na njihov razvoj i dostupnost mladima. Kao pozitivni primjeri mogu se izdvojiti Laktaši, Srbac i Prnjavor, gdje postoji razumijevanje značaja omladinskih centara i solidan nivo sistemske podrške.
“Upravo ti primjeri pokazuju da je drugačiji pristup moguć, ali i da je potrebno raditi na tome da takva praksa postane pravilo, a ne izuzetak”, smatraju u banjalučkoj organizaciji.
Konstatuju da minimalna institucionalna i finansijska podrška znači da se svakodnevni rad omladinskih centara svodi na preživljavanje, umjesto na razvoj. Mnogi centri, pa i neki od njih koji su značajni u mreži, nemaju stalno zaposlene osobe, a programi zavise od kratkoročnih projekata i honorarnih saradnika. Kontinuitet rada s mladima je stalno pod rizikom, što se direktno odražava na kvalitet i dostupnost programa – umjesto dugoročnih, smislenih procesa, centri često moraju reagovati ad hoc, prema donatorskim pozivima, a ne prema stvarnim potrebama lokalne zajednice.
“Kada omladinski centri nisu sistemski podržani, društvo gubi mnogo više od samih prostora za mlade. Gubi se kontinuirana edukacija, podrška razvoju vještina i kompetencija mladih, mogućnost njihovog aktivnog učešća u zajednici, ali i potencijal društvenog kapitala koji centri grade. Bez stabilne podrške, centri ne mogu planirati dugoročne programe, što smanjuje mogućnosti mladih da se razvijaju, udružuju, preuzimaju inicijative i postaju odgovorni građani. Jednostavno, društvo propušta priliku da ulaže u budućnost svojih mladih i da razvija lokalne zajednice koje su aktivne, uključive i inovativne”, kaže za Inforadar Boromisa. Ona pojašnjava da su do sada postojali pokušaji institucionalnog dijaloga, ali su oni ograničeni.
“Inicijativa je naišla na dobru volju, ali još uvijek bez jasnog mehanizma ili konkretnih rješenja koja bi omogućila dugoročnu podršku. Očigledno je da je potreban ozbiljan, planski i trajni dijalog koji će dovesti do konkretnih rješenja i modela finansiranja koji se ne oslanjaju samo na privremene projekte”, smatraju u “Zdravo da ste”.
Inače, tokom kampanje je izrađena Cost-Benefit analiza rada omladinskih centara za period 2020–2024. koja je pokazala da su centri efikasni i društveno korisni – svaka marka uložena u njih vraća se kroz bolje obrazovane, angažovane i socijalno odgovorne mlade ljude, jače lokalne zajednice i smanjenje troškova u drugim sferama, kao što su zdravstvo, socijalna podrška i prevencija problema među mladima.
Mnogi donosioci odluka, dodaju u banjalučkom udruženju, prepoznaju omladinske centre kao važne aktere u radu s mladima, ali u praksi se još uvijek odluke i podrška baziraju na privremenim projektima, što onemogućava dugoročno planiranje i razvoj. Da bi se omladinski centri stvarno prepoznali kao strateški važni, potrebna je jasna politička odluka, institucionalni okvir i model podrške koji nije zavisan od povremenih grantova, nego obezbjeđuje kontinuitet i održivost rada centara.
“Kroz dugoročnu podršku omladinskim centrima, mladi uče kako da prepoznaju potrebe zajednice, da kreiraju inicijative i da učestvuju u donošenju odluka, čime se jača njihova građanska odgovornost i participacija. Istovremeno, lokalne zajednice dobijaju inovativne, angažovane i osnažene mlade ljude, što dugoročno doprinosi razvoju, uključivosti i otpornosti zajednica”, zaključuju u banjalučkoj organizaciji.