Ilustracija Jelena Žilić, iz knjige „Žene BiH“
Republika Srpska je oborila još jedan rekord. Rekord u – zaduživanju. Kratkoročno, dugoročno, za ove ili one namjene, tek manji, a bolji entitet BiH će se u 2026. zadužiti za još milijardu evra. Odlučila Vlada.
Piše: Milkica Milojević
Ministarka finansija Zora Vidović je, tim povodom, slavodobito izjavila da Republika Srpska nije prezadužena. Sve se to, odokativno, vrti oko tričavih 35 odsto očekivanog BDP-a.
A pošto dogodine u toj istoj Republici Srpskoj na naplatu dospijeva, već odavno proćerdanih, oko 800 miliona evra – računica je kristalno jasna. Taman da se vrati što dospijeva i ostaće još nešto siće za avione, limuzine, helikoptere i, naravno, za „lobiranje“ zarad ostanka na vlasti.
Finansijska konstrukcija je zatvorena, po principu u narodu poznatom kao „sjeci uši, krpi dupe“.
Ali, dosta je tih dosadnih brojki!
Ključno je pitanje, koje su to budale, koje će Republici Srpskoj pozajmiti narečene milijarde! Zar im nije jasno da to neće imati ko da vrati! Ili je u pitanju neka sasvim druga, prosječnom ljudskom umu nedokučiva, računica?
Već se odavno zna, ali eto, da ponovimo: Bosna i Hercegovina sve sa entitetima i Brčko distriktom, već odavno oborila rekord u – nestajanju.
Od 1991. godine BiH je izgubila trećinu stanovništva. I tako postala apsolutni šampion Evrope.
To što smo se u ratu međusobno tamanili, samo je početak priče. Tek je poslije rata počela prava tarapana. Sve što može da miče, radi, misli… odselilo se iz ove lijepe carevine. I odvelo podmladak.
Ostali su starci, ili oni koji će to za koju godinu postati. Ko će im zaraditi penzije? Pojma nemamo.
I to nije sve. Republika Srpska je, gle jada, lošiji entitet. Brojno stanje ispod milion duša, prosječna starost 40 godina. Kada 2050. na naplatu dospije nekih, odokativno, desetak milijardi evra, razrovanom, opljačkanom, zagađenom zemljom bauljaće, vjerovato, još samo gladni starci i starice. Ako i njih bude.
Jer, došla su neka zla vremena, pa se vlastodršci više ni na starce ne mogu osloniti.
Juče, na Međunarodni dan ljudskih prava, starac se bacio sa drugog sprata Doma penzionera u Banjaluci – pravo u smrt. Eto, ni starci više neće da žive u ovoj lijepoj carevini. Dozlogrdilo im.
Kad se sva ova crna računica uzme u obzir, pitanje je na šta računaju rekorderi s početka naše priče? Računaju, kao i do sada, na glasove mrtvih i letargiju živućih podanika, na bezočnu korupciju i otimačinu, na sluđivanje širokih narodnih masa…
Pa dokle, ljudi!
Kolumne „Crveni karton” su dio serije „Impuls semafor“.
Autor: Impuls