Srce koje je spremno da iz solidarnosti i ljubavi za druge primi kazne, udarce, uvrede, gubitak slobode… Srce koje bez pogovora daje slobodan vikend, strpljenje, razumijevanje. Srce očigledno veliko i puno ljubavi.
Nekada sam zastupnica na sudu, a nekada učim da postavljam lajsne u svome stanu, jer “sve se vraća, sve se plaća”. Kada impulsivno odlučiš da renoviraš stan i perfekcionizam ti je pojačan, najbolje da uz malu pomoć prijatelja učestvuješ neposredno u svim radovima. Kada smo Rade Šljivić i ja u subotu kupovali lajsne, sreli smo slučajno na putu ka prodavnici njegovu suprugu, s kojom je u vezi tačno dvadest godina i Rade se tom prilikom oduševio kao da je vidi prvi put, zagrlio je i izljubio, što je mene prenerazilo (jer nisam navikla), a naravno, poslije prvobitnog šoka i oduševilo. Kada sam ga pitala kao starijeg i iskusnijeg, kako ide ljubav nakon toliko puno godina, rekao mi je: ”Ali Dragana, to je tako malo godina, tako je brzo prošlo, to nije puno godina s njom, to je malo godina s njom”. Dakle, ljubav Radu ide odlično.
Prije šest godina, kada smo svi podržavali Pravdu za Davida, Rade je bio pritvoren, a zatim i optužen, jer je tražio pravdu za sugrađanina. Rade mi je tada dao puno povjerenje da ga zastupam, premda sam još bila početnik i nedovoljno iskusna u takvim postupcima. Iako sam tada bila trudna, znala sam da taj poziv ne mogu odbiti i da moram dati sve od sebe da Rada odbranim. Da moram i ja dati svoj doprinos pravdi. Smatrala sam da bolje i pravednije društvo dugujem i toj bebi u mome stomaku. Došla sam po njega u pritvor i tada sam ga upoznala – čovjeka kojeg sam do tada znala samo iz viđenja i pamtila kao najglasnijeg u vikanju “Park je naš”. Iako smo oboje znali da Rade ništa nije uradio, rekla sam mu da odbrana mora biti ozbiljna, jer je s druge strane prijetnja zatvorom, na šta se Rade nije nimalo pokolebao i sasvim mirno rekao: “Nemoj da brineš, opet bih bio na istom mjestu, u isto vrijeme i prihvatam sve što ide s tim”.
Rade je oslobođen, a lajsne su danas super ispale.
Rade i sada dobija sporadične prekršajne prijave, jer povremeno iscrtava simbol srce na gradskom trgu. Valjda gradskim glavarima i njihovim podanicima smeta Radovo srce.
Srce koje je spremno da iz solidarnosti i ljubavi za druge primi kazne, udarce, uvrede, gubitak slobode… Srce koje bez pogovora daje slobodan vikend, strpljenje, razumijevanje. Srce očigledno veliko i puno ljubavi.
Za mene je Rade pravi borac za ljudska prava, onaj s prve linije i heroj iz sijenke. Nadam se da ću i ja jednog dana biti malo kao Rade – bez kompromisa i proračuna, puna razumijevanja i ljubavi.
Rade mi je ispričao da na mjestu gdje on crta srce kredom, nekada djeca zimi snijegom oblikuju srce, a policajci odmah priđu i brzo ga obrišu nogom i da njemu bude žao i teško, jer su očigledno oni zapustili i sopstveno srce.