Iako se ne zna šta je trenutno sa njom, njena priča je ponovo aktuelna i ponovo je simbol izbeglištva i života žena u Avganistanu.
Dok je 1984. godine radio priču o ratu u Avganistanu, fotograf Stiv Mekari obilazio je čitavo područje, uključujući i Pakistan u kome se tada nalazilo između tri i četiri miliona avganistanskih izbeglica. Jednog dana je u kampu u blizini Pešavara začuo glasove iz šatora. U pitanju je bila škola za devojlice. Uz dozvolu učiteljice napravio je seriju fotografija među kojima se našao i portret, tada dvanaestogodišnje, Šarbat Gule. Taj portret i njene prodorno zelene oči postale su simbol izbeglištva.
Šarbat Gule je rođena 1972. godine u u siromašnoj paštunskoj porodici koja je živela na istoku Avganistana, u blizini granice s Pakistanom. Majka joj je umrla od upale slepog creva, kada je Šarbat imala osma godina, a otac je ubijen tokom jednog vazdušnog napada. Do trenutka kada je napravljena fotografija, Šarbat je već znala šta je patnja.
Kada su 1979. godine sovjetske snage napale Avganistan, Šarbat je, poput stotina hiljada Avganistanaca, s bakom, četiri sestre i bratom, bila prisiljena da napusti svoj dom. Pobegli su u Pakistan gde su živeli u jednom izbegličkom logoru na obodu Pešavara.
Čuvena fotografija avganistanke devojčice pojavila se na naslovnoj strani časopisa National Geographic u junu 1985. godine. Nagrade za fotografiju su se ređale, a onda nije bila ni svesna da je postala slavna.
Nakon pada talibanskog režima 2001. godine, Stiv Mekari odlučio je da ponovo potraži avganistansku devojčicu. Našao ju je 2002. godine u Pakistanu.
“Nakon nekoliko meseci potrage postao sam frustriran neuspehom i nameravao sam da odustanem. Tada sam upoznao čoveka koji je tvrdio da je Gula živela u njegovom komšiluku pre 10 godina. Nakon nekoliko dana čovek je doveo momka čije su oči bile iste boje kao što je imala Šarbat Gula. Kad je došla njegova sestra, odmah mi je bilo jasno da je ispred mene ona. Oči su joj ostale iste, kao i crte lica. Iako je prošlo 16 godina otkad sam je sreo, još uvek sam video snagu u njenom pogledu. Oči su, doduše, izgubile mladenačku vatrenost i snagu, ali je još uvek bila lepa, uprkos teškim životnim okolnostima s kojima se suočavala”, prisetio se Mekari u jednom intervjuu, a kasnije je i sam snimio dokumentarni film Avganistanska devojčica.
Šarbat Gule 2016. godine. Izvor: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia
U razgovoru za BBC Šarbat Gula prisetila se trenutka kad je saznala da je upravo ona lik sa naslovne strane časopisa. Tada je rekla da je prvo bila zabrinuta, pomislila je da bi Talibani mogli da je kazne, jer je pojavljivanje žena, prema njihovom tumačenju šerijata, u medijima bilo zabranjeno.
“Kada mi je brat pokazao sliku, prepoznala sam se i rekla mu: ‘Da, to je moja fotografija’. Bila sam zabrinuta zbog publiciteta oko fotografije, ali kada sam shvatila da bi to moglo da pomogne mnogim ljudima i izbeglicama, bila sam srećna”, priznala je Šarbat Gula.
Nevolje su nastavile da se nižu
Šarbat se sa 13 godina udala za Rahmata Gula s kojim je dobila petero dece. Rahmat je bio zaražen hepatitisom C od čijih posledica je umro 2011. godine. Njihova najstarija ćerka je takođe preminula od posledica hepatitisa 2013. godine ostavivši iza sebe tromesečnu ćerku.
U Pakistanu je 2016. godine živelo skoro 2,5 miliona Avganistanaca, od kojih većina ilegalno. Sa lažnim dokumentima uhvaćena je i Šarbat Gula, koja je tada završila u zatvoru. Nakon pregovora dveju vlada, Pakistana i Avganistana, tada četrdesetpetogodišnja Šarbat je sa decom deportovana u Kabul, gde je dobila kuću.
Nije poznato šta se dešava sa Šarbat tokom ponovonog zauzimanja Kabula od strane Talibana, osim da po ko zna koji put u životu njene oči svedoče velikim nemirima.