Foto: Unsplash
Statistika o tome koliko vremena tokom dana provodimo gledajući u svoje telefone je za ozbiljno štivo: Individualna upotreba se, naravno, mnogo razlikuje, ali ako ste „prosječni“, možete očekivati da ćete provoditi šest sati dnevno na telefonu i otključavati ga dva puta svakog sata.
Sa stalnim pitanjima o tome kako naši sveprisutni digitalni pratioci utiču na zdravlje i blagostanje, brojne studije i ispitivanja istražuju načine na koje bismo mogli da regulišemo korišćenje telefona – a jedan od najboljih pristupa mogao bi biti i jedan od najjednostavnijih.
Sada su istraživači iz institucija u Indiji i Španiji, objavljujući svoj rad u časopisu „Društvene nauke i medicina“, otkrili da kada korisnici telefona sami biraju ograničenja vremena provedenog ispred ekrana, veća je vjerovatnoća da će ih se pridržavati.
„Dozvoljavanje pojedincima da sami biraju svoje ciljeve može ojačati angažovanje i podržati zdravije digitalno ponašanje“, pišu istraživači u svom objavljenom radu.
„Uključivanje mogućnosti za izbor ciljeva može predstavljati jednostavan dodatak intervencijama digitalnog zdravlja i javnog zdravlja usmerenim na pomoć pojedincima da smanje korišćenje pametnih telefona.“
Istraživači su angažovali 149 volontera i podijelili ih u tri grupe za 35-dnevni eksperiment: 55 učesnika je moralo da izabere cilj smanjenja vremena provedenog ispred ekrana za 10, 20 ili 30 procenata, 62 učesnika je rečeno da ciljaju na smanjenje vremena provedenog ispred ekrana za 14 procenata, a ostalih 32 učesnika nisu dobili nikakve ciljeve (ali je i dalje praćeno njihovo vrijeme provedeno ispred ekrana).
Volonteri sa ciljevima kojima su težili dobili su isti podsticaj, skromnu finansijsku nagradu za svaki dan koji su uspjeli. Podaci o vremenu provedenom ispred ekrana automatski su se bilježili na telefonima učesnika, i to se nastavilo još 28 dana nakon glavne intervencije (mada bez ikakvih podsticaja).
Grupa koja je sama izabrala svoje ciljeve prošla je najbolje. Smanjili su vreme provedeno ispred ekrana u prosjeku za 49 minuta dnevno, u poređenju sa 23 minuta za one kojima su rečeni njihovi ciljevi. „Samostalno izabrana“ grupa je takođe češće postizala dnevne ciljeve 11 procenata. U kontrolnoj grupi, korišćenje je poraslo u prosjeku za 11 minuta dnevno.
„Smanjenje korišćenja telefona se nastavilo i u periodu nakon intervencije u oba interventna uslova“, pišu istraživači. „Učesnici u samoizabranim uslovima nastavili su da koriste svoje telefone oko 16 minuta manje dnevno nego na početku, dok su učesnici u dodeljenim uslovima koristili svoje telefone oko 11 minuta manje dnevno nego na početku.“
„Nasuprot tome, korišćenje telefona u kontrolnom uslovu bilo je 2 minuta više nego na početku.“
Na osnovu upitnika, ostvarivanje ciljeva je takođe bilo povezano sa poboljšanjima u rezultatima blagostanja, iako je samo 93 osobe završilo ovaj dio studije, a razlike između samoizabranih i dodeljenih grupa nisu bile statistički značajne.
„Iako nalaze o mentalnom zdravlju treba tumačiti s oprezom, smjer i obim ovdje primećenih promjena su u skladu sa mogućnošću da smanjenje ukupne upotrebe pametnih telefona može biti povezano sa poboljšanjima psihološkog blagostanja kod nekih pojedinaca“, pišu istraživači.
Prije nego što proglasimo da je naša globalna zavisnost od pametnih telefona izliječena, vrijedi imati na umu da je ovo bio relativno mali uzorak praćen relativno kratko vrijeme. Biće potrebna istraživanja u većim, raznovrsnijim grupama da bi se potvrdili nalazi.
Međutim, studija otvara zanimljivu mogućnost: da postoji jednostavan, besplatan način da ljudi bolje upravljaju korišćenjem telefona.