Foto: Hercegovina.info
Katastrofalan niz bujičnih poplava koje su pogodile Bosnu i Hercegovinu prethodne nedelje bio je izazvan ekstremnim padavinama, nakon jake suše – ali su kod bujičnih poplava uvek važni faktori i stanje zemljišta i oblik terena.
Piše: dr Ana Vuković Vimić
Stoga su jake padavine, slaba infiltracija vode u zemljište, veliki nagib terena i ogoljeno zemljište napravili smrtonosni talas mulja i kamenja. Stanovnicima Donje Jablanice, Fojnice, Konjica, poplave su odnele živote i domove.
Srbija je ostala u marginalnim oblastima koje su zahvatali cikloni, pa su izbegute veće štete.
Ali samo par nedelja ranije, Evropa je doživela ekstremne padavine i poplave mnogo većih razmera, usled oluje Boris.
Oluja Boris je, zahvativši područja u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Slovačkoj, samo svojim graničnim delom zahvatila one regione u kojima je prethodno, tokom čitavog leta, vladala ekstremna suša, a u koje spada i Srbija i veći deo Balkana.
Samim tim, ekstremne suše i poplave su se ove sezone mahom mimiošle u Evropi – ali u oblastima gde su se njihova delovanja preklopila, desile su se posledice udruženog delovanja ovih rastućih klimatskih opasnosti, čemu ćemo u budućnosti sve češće svedočiti.
Mere koje se sprovode kao zaštita od isključivo jedne opasnosti (npr. suše) mogu imati suprotan efekat u slučaju složenih događaja (npr. suše i intenzivne kiše)
Udružena delovanja klimatskih opasnosti su posledica povećane varijabilnosti vremenskih uslova zbog klimatskih promena, i mogu imati znatno veće posledice od dejstva samo jedne vrste esktremnih vremenskih uslova.
Ako se uz to doda i neadekvatno upravljanje zemljištem i vodama, očekuju nas visoki rizici po zdravlje i bezbednost stanovništva. Skorašnji događaj u Bosni i Hercegovini, sa više od 20 stradalih, pokazao je koliko je opasno zanemarivanje rastućih ekstremnih vremenskih pojava udruženih sa degradacijom životne sredine.
Ako se udruženi efekti klimatskih opasnosti ne uzimaju u obzir u planiranju mera koje treba da nas zaštite od rastućih klimatskih opasnosti, ishodi mogu biti potpuno pogrešni.
Iz ovog razloga važno je uključivati uvek najnovija naučna istraživanja u ovoj oblasti i imati blisku komunikaciju sa naukom u kreiranju intervencija.
Sa globalnog aspekta kreiranja politika, kada suša i dođe na red kao tema za implementaciju u strategije i politike, fokus je uglavnom na sušnim i polu-sušnim oblastima Zemlje, i to kroz politike u okviru održivog upravljanja zemljištem.
Sa druge strane, ne prepoznaje se opasnost udruženih efekata suša i intenzivnih padavina, kao ni ogroman uticaj klimatskih promena na degradaciju zemljišta i raspoloživost vodnim resursima.
Posledice ovog problema mogu biti dalekosežne, jer mere adaptacije na isključivo sušu mogu imati suprotan efekat u odnosu na ovakve složene događaje – na primer ako se kao preporuka u borbi protiv suše izda mera zadržavanja vode u zemljištu, a zatim se na mestu gde se takva mera implementira desi velika količina padavina.
Udružene efekte na poljima Vojvodine mogli smo čak i da vidimo prošle godine, kada su se desile prašinske oluje a zatim i poplave na njivama.
Iako Srbija prepoznaje rastuće rizike od klimatskih opasnosti, ne postoji adekvatno sprovođenje mera, čak ni onih dokazano uspešnih
Problem u prepoznavanju rastućih opasnosti od udruženih efekata postoji i na nivou Ujedinjenih nacija, i to najviše u okviru sprovođenja aktivnosti Rio konvencija (tri konvencije koje se bave problemima: klimatskih promena, degradacijom zemljišta i problemom očuvanja biodiverziteta).
Srbija je u relevantnim međunarodnim organizacijama već nedovoljno prepoznata kada je u pitanju opasnost od suša; o posledicama udruženih suša i padavina nema ni govora.
Srbija i druge zemlje regiona zapravo prepoznaju rastuće probleme suše i rastućeg stepena aridnosti klimatskih uslova, ali i povećanih opasnosti od intenzivnih padavina, rastućih temperatura, oluja, požara, itd. O klimatskim promenama na svojoj teritoriji redovno izveštavaju Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, kroz izveštaje koje prolaze Vlade država.
Koje su i koliko brzo rastu klimatske opasnosti i klimatska varijabilnost u Srbiji gradjani mogu čak da pročitaju i u Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila u decembru 2023. godine, a to znači da je ove pojave zvanično i usvojila kao očekivane opasnosti u državi.
Međutim, uprkos tome, ne postoji adekvatno sprovođenje mera koje su do sada pokazale pozitivne rezultate.
Važno je razumeti da će problem udruženih efekata klimatskih opasnosti rasti do polovine 21. veka i da je to naša nova realnost.
Efekti globalnih smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte će se videti u drugoj polovini veka, a to znači da postoje dva moguća ishoda: ili će se klimatske promene stabilizovati sa tim novim karakteristikama koje će nastati (toplije sa jačim ektremnim uslovima) ili će nastaviti da se pojačavaju (ubrzanje porasta temperatura i jačanja ekstrema).
Pošto je „povratak na staro” u ovom trenutku nedostižan cilj, neizbežno je sprovoditi mere da se ovi rizici smanje, a time i da se smanje buduće rastuće štete, a naročito kako bi se sačuvali životi i resursi za život.
To podrazumeva upravo sprovođenje mera adaptacije na klimatske promene, koje često nisu u fokusu javnosti koliko emisije ugljen-dioksida, ali adaptacija je ta koja ima zadatak da spasi ljude, prirodu i infrastrukturu.
Glavni nedostatak u Srbiji i regionu (Bosna i Hercegovina, Crna Gora) jeste upravo zapostavljanje ulaganja u institucije koje su ključne za bezbednost ljudi u uslovima klimatskih promena, kao što su Republički hidrometeorološki zavod i Agencija za zaštitu životne sredine.
Ne treba zaboraviti da su problemi sa zagađenjem koji postoje takođe pojačani usled posledica klimatskih promena. Kako treba da izgledaju sistemi za praćenje opasnosti i upozoravanje ljudi, pa i samu edukaciju ljudi, može se videti upravo ovih dana kada se Florida sprema za udar uragana Milton. Za kraj još jedan važan uvid: takvi sistemi zahtevaju daleko manja ulaganja nego što su nas do sada koštale posledice klimatskih promena.