Foto: Unsplash
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj djece gotovo da ne zna da drži olovku.
Neuropsihološkinja Odri van der Mer, profesorka Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju autorka je istraživanja koje je pokazalo, da rukopis aktivira daleko više regiona mozga nego kucanje na tastaturi, prenosi Insajder.
U istraživanju profesorke Odri van der Mer, vidi se da je korišćenje ruke za pisanje veoma stimulativno za mozak, naročito u ranom razvoju. Profesorka kaže da su svi regioni u mozgu aktivni kada se piše rukom.
“Nasuprot tome, kada kucate na tastaturi, mozak nije ni približno toliko aktivan i uopšte nema potrebe za tom vrstom komunikacije. Kada pišete rukom, zapravo koristite finu motoriku da biste rukom oblikovali slova i obrasce na papiru, a to uključuje veoma složene pokrete prstiju”, kaže profesorka.
Ona objašnjava da kada kucamo na tastaturi, uključeni su samo veoma jednostavni pokreti prstiju, i oni su čak isti za svako slovo koje želimo da napišemo.
Neka djeca čak imaju poteškoće da uoče razliku između slova koja predstavljaju sliku u ogledalu, jedno drugog, poput slova B i D, jer doslovno nisu svojim tijelom osjetila da je osnovni motorički obrazac slova D potpuno drugačiji od onog za slovo B.
Kada djeca i tinejdžeri, većinu vremena provode uz telefone, tablete i tastature, postoji rizik da kognitivne i razvojne sposobnosti koje tradicionalno podržava rukopis mogu da budu izgubljene. Jer, sada sa sigurnošću znamo da su pisanje rukom i crtanje veoma dobra stimulacija za mozak.
“Ako više ne obavljate te aktivnosti, onda će neuronske mreže u mozgu koje podržavaju takve vrste aktivnosti, početi da nestaju. Jer mozak funkcioniše po principu ‘koristi ili izgubi'”, upozorava profesorka Mer.
Ona smatra da sama tastatura nije problem, ukoliko se napravi zdrav balans sa korišćenjem olovke i papira, odnosno između digitalnih alata i rukopisa.
“Ako želite da napišete duži tekst, poput knjige ili eseja, onda je očigledno praktičnije i zgodnije koristiti tastaturu i računar, jer imate provjeru pravopisa, sve vam je digitalno objedinjeno. Ali sada znamo da je, kada pravite bilješke u školi, na času ili tokom univerzitetskog predavanja, i kada želite da učite iz novih informacija koje primate slušajući, mnogo bolje da bilješke pravite rukom”, kaže Mer.
S obzirom na svijet u kome živimo, postoji opravdana bojazan, da bismo jednog dana mogli da se osvrnemo i shvatimo da smo se prebrzo udaljili od olovke i papira, a da nismo u potpunosti razumjeli šta bi to moglo da izazove.
Širom svijeta mnogi roditelji imaju osjećaj da vode unaprijed izgubljenu bitku kada je riječ o ekranima i tastaturama. Profesorka Mer savjetuje da se djeca od ranog uzrasta, čak i prije nego krenu u vrtić, uče da boje ili slažu slagalice.
Cijeli tekst možete pročitati OVDJE.