Foto: EPA
U oktobru 2020. godine, Gisèle Pelicot sjedila je kraj teniskog terena i gledala kako njena unuka udara forhend udarce, kada je primijetila propušteni poziv. Kada je uzvratila poziv, policijski službenik Laurent Perret pitao je da li zna da je njen suprug Dominique, nekoliko sedmica ranije, bio priveden na ispitivanje. Jedan radnik obezbjeđenja supermarketa uhvatio ga je kako snima pod suknje triju žena mobilnim telefonom. Gisèle mu je, s malim osjećajem trijumfa, objasnila da to već zna.
Ono što nije znala – i što je ubrzo trebalo da potrese čitavu Francusku – bilo je samo po sebi nezamislivo.
Ovo je uvodna...
Benjamin Hedžić
Zato je krajnje vrijeme da se ozbiljno progovori o položaju nastavnika. Ne deklarativno, ne povremeno i ne samo onda kada treba obilježiti početak školske godine ili poslati formalnu čestitku. Potrebna je suštinska promjena odnosa prema obrazovanju i prema ljudima koji ga nose. Nastavnicima trebaju bolji uslovi rada, pravednije plate, jasna institucionalna zaštita, adekvatna organizacija zamjena i stvarna profesionalna autonomija. Bez toga, svaka priča o reformi obrazovanja ostat će prazna.
Piše: Benjamin Hedžić
Nekada je nastavnički poziv bio simbol ugleda, časti i društvene odgovornosti. Biti nastavnik značilo je imati mjesto u zajednici koje se nije dovodilo u pitanje –...
Foto: IBU
Narodni poslanik i zubar Ognjen Bodiroga, četničko krilo SDS-a, juče nam je po ko zna koji put, u Narodnoj skupštini Republike Srpske, objasnio pravu istoriju Drugog svjetskog rata, uz svesrdnu pomoć Nenada Stevandića, koji ga nije ometao, dok je ovaj lupetao.
Piše: Srđan Puhalo
Tako nam je Bodiroga objasnio „Bitka na Sutjesci, to ne postoji!“, a da smo svi mi koji vjerujemo u njeno postojanje žrtve komunističke ideologije i da za nas nema pomoći. Naravno, njegova dužnost je da nam saopšti istinu i otvori oči, ma koliko to bilo bolno za nas.
Ne znam da li je Bodiroga glup, neobrazovan ili...
Foto: AP
U petak 6. marta Izraelske odbrambene snage (IDF) su prekopavale jedno groblje na sirijsko-libanskoj granici. Izmestili su stanovnike okolnih sela, podigli helikoptere u vazduh, a vojnici su hodali po grobnicama. Došlo je do razmene vatre između libanskih trupa i civila s jedne i IDF-a s druge strane. Na libanskoj strani je poginulo mnogo ljudi.
Piše: Gideon Levy
Ovo nije prvi put da se naša vojska bavi grobljima. Pre par meseci je otkopana masovna grobnica u Kan Junisu u Gazi i stotine tela je uklonjeno i verovatno premešteno u sekundarne grobnice. Ovoga puta je traženo telo Rona Arada, izraelskog pilota čiji...
Foto: Kutlay Uyar/Pexels
U svakom pregledu pojma vremena ne može se izbeći famozni citat Svetog Avgustina: „Kada me pitate šta je vreme, ja znam. Ako me pitate da objasnim, ne znam”. To verovatno nije bez razloga, pogotovu danas kada je vreme postalo vrsta resursa koji se troši, sagledava ekonomski i menadžuje tako da se dođe do njegovog optimalnog korišćenja.
Piše: Mladen Ilić
Ipak, pre nego dođemo do današnjeg trenutka, vratimo se na Avgustina. Ovo se bliže određuje tvrdnjom da ni prošlost ni sadašnjost ni budućnost ne postoje. Dok za prošlost nije kontroverzno tvrditi da ne postoji, a budući događaji se još nisu...
Foto: Almir Panjeta
Već deceniju izlazim na proteste. Smatram to svojom građanskom dužnošću, ništa manje važnom od glasanja i važnim segmentom vlastite ekologije života. Od Triglava do Vardara, gdje god sam se zadesila, a nezadovoljni građani_ke su izašli na ulice da traže svoja ljudska prava, radnička prava, izraze negodovanje spram autokratskih vođa ili sistema koji zataškava strašne zločine i ubistva djece i mladih, otimanja i rušenja gradova, uzurpacije prirodnih bogatstava… osjetila sam da su to ljudi koji imaju izražen osjećaj za pravdu i da je moja dužnost da im se pridružim.
Piše: Vanja Šunjić
Svaki put kad izlazim na proteste u...
Foto: DiEM25
Koautor ovog teksta je Jason Hickel
Moramo hitno preuzeti odgovornost. Naš postojeći ekonomski sistem nije sposoban da rešava društvenu i ekološku krizu s kojom se suočavamo u 21. veku. Kad pogledamo oko sebe, vidimo jedan izvanredan paradoks. S jedne strane, dostupne su nam moćne nove tehnologije i kolektivna sposobnost za proizvodnju više hrane, više stvari nego što nam je potrebno ili što planeta može da podnese. A ipak se milioni ljudi zlopate u uslovima teške oskudice.
Šta je uzrok tog paradoksa? Kapitalizam. Kad to kažemo, ne mislimo na tržišta, trgovinu i preduzetništvo, koji su postojali hiljadama godina pre uspona kapitalizma....
Foto: Pexels
U našoj epohi bol se ne negira otvoreno. Ne kaže se: “Ne osjećaj.” To bi bilo pregrubo, previše očigledno, previše staromodno. Bol se danas neutrališe nježno, kroz moralnu estetiku vedrine. Dobiješ osmijeh, dobiješ savjet, dobiješ rečenicu koja zvuči kao spas, a u njoj je, zapravo, zabrana.
Piše: Sandra Džananović
“Budi pozitivan.”
To je jedna od onih sintagmi koje su ušle u jezik kao dezinfekciono sredstvo: očekuje se da očisti, da ukloni neprijatnost, da svede kompleksno na podnošljivo. I kao i sva sredstva koja “čiste”, ona ne bira šta odnosi sa sobom. Odnese i ono što bi trebalo da ostane: istinu iskustva.
Toksična...
Foto: Mašina
Istorija Srbije nije samo niz ratova i buna; to je dvestagodišnja drama o potrazi za identitetom između šajkače i cilindra. Kada je knez Miloš Obrenović 1833. godine podelio zemlju seljacima, on je postavio temelj slobode, ali je nesvesno definisao i našu najveću unutrašnju blokadu. Srbija je u moderni svet zakoračila kao zemlja „slobodnih seljaka“, a ne kao društvo „slobodnih građana“.
Piše: Dragan Vukićević
U tom trenutku, seljak je dobio posed, ali nije dobio institucije. Njegova sloboda završavala se na njegovoj međi, a državu je video ili kao neprijatelja koji uzima porez, ili kao plen koji treba prigrabiti. Taj čin je...
