 ono što kaže jedan čovek, ali i da to nikome ne smeta. Pokazala je i da novinarima može da mlati kako ko hoće i da to ni njima ne smeta.){kind=link}
Ako je išta donela, poseta Roda Blagojevića je još jednom pokazala da je ovde sistem (zakon) ono što kaže jedan čovek, ali i da to nikome ne smeta. Pokazala je i da novinarima može da mlati kako ko hoće i da to ni njima ne smeta.
Piše: Milanka Kovačević
Dolazak Roda Blagojevića u Gacko nije imao nikakav javni interes iako je pomno medijski ispraćen. Bila je to privatna poseta za koju su iskorištena javna sredstva u vidu republičkog helikoptera i protokola.
Voleo bi Dodik da je Rod sa bilo kim drugim u rodu, ali je sticaj okolnosti bio takav da je, da bi podržao turneju, morao da uključi i Govedaricu, odnosno Gacko. Protokolom je naloženo, kako bi se navodno ispoštovala želja Roda Blagojevića, da novinari izjave uzmu u selu Miholjače, na privatnom imanju načelnika. Tamo je upriličen porodični ručak za rođaka iz Čikaga koji u 69. godini otkriva svoje korene.
Republički protokol oličen u izvesnom Ćiri (nema veze sa Ćirkom op. aut.) je bio izričit- nakon razgovora u Opštini Gacko i obilaska crkve, izjave daju na Miholjačama.
Da li je moguće? Pa ni Dodik, kad mu dođu u posetu u Palatu predsednika, izjave ne daje u Bakincima nego u kabinetu. Ni Vučić ne daje izjave u Jajincima, već na Andrićevom vencu.
Nešto što je od početka imalo nategnutu zvaničnu notu, sada se potpuno pretvara u privatni događaj u javnim institucijama i sa javnim sredstvima- bila je prva misao.
Potom se naslov za komentar nametnuo sam- Miholjače, Bakinci i ostali Jajinci. Komentar o sistemu i političkoj stvarnosti koju smo, kao satiru gledali u Tri karte za Holivud, Beloj lađi, Porodičnom blagu, a koju sad živimo kao tragikomediju.
A onda se ispostavilo da je protokol definisan u Banjaluci pokušan da se nametne domaćinima u Gacku. Govedarica je, činilo se, i sam stavljen u nelagodan položaj. Događaj koji je on od početka tretirao prevashodno kao privatni i porodični, iz Banja Luke su forsirali kao zvanični. Da li je razlog da se Blagojeviću da na značaju ili da sutra imaju argument da Govedaricu prozovu za privatizovanje institucije, teško je reći.
Na kraju je Ćira popustio pred domaćinom i izjave su date na javnom mestu, u centru grada.
U svemu tome, dostavljeni protokol ni novinari nisu problematizovali. Fokusirani da naprave snimke i zabeleže što više, a onda da se što pre stvore na Miholjačama kako ne bi ništa propustili, gubili su iz vida smisao događaja. A u njemu nema nikakvog javnog interesa.
Ovo je bila privatna poseta. Blagojević je od konkretnih stvari mogao samo da kaže da će se založiti da se skupe sredstva za završetak crkve u centru grada. Ponovio je da će lepo o nama reći Trampu, da će pričati o neokolonijalnom statusu i nelegalnom Šmitu jer, kako je pojasnio, u Americi za to ne znaju, pa on po praznoj svesci može da piše priču iz našeg ugla.
Trampu, ukoliko do njega dođe, a ovaj uopšte bude zainteresovan da sluša, će se predstaviti kao neko ko ovde može sve. Što je možda, imajući na umu servilnost naših političara, blizu istine.
Poseta Roda Blagojevića je tako bila savršena metafora našeg društva- sve izgleda zvanično, a sve je zapravo privatno. I niko se oko toga ne buni niti se trudi da insistira da se napravi razlika.
Što se Gacka tiče, čak da Rod ništa i ne pomogne, danas je imalo besplatnu reklamu. Ako nista drugo, Miholjače će zapamtiti i kao selo onog političara iz Amerike osuđenog za korupciju.
Nema veće potvrde da je naše gore list.