Foto: unsplash.com/cdc
Dragi moj dnevniče,
Proteklo prilično Vrbasa od tada, ali mi u glavi jedan „flash“: godina 1972., harala bolest sa ženskim imenom – Variola vera.
Piše: Zoran Studenac-Vrbaslija
Iako je bilo zaraženih i umrlih, ne prođe dugo, osvanuše novinski napisi „počelo vakcinisanje“ i „za nekoliko sedmica variola vera biće savladana“. Stariji i sada pričaju kako je „u tadašnjoj državi Jugoslaviji proglašena epidemija, ograničeno kretanje, formirane karantine, hitne masovne i obavezne vakcinacija ređale su se kao na traci“. I ne zaboravljaju napomenuti da je „izvršena vakcinancija i revakcinacija 18 miliona ljudi“. A meni u glavi još jedan „flash“. Došle u školu čike u bijelom: „Djeco, narednih dana dobićete vakcine. Ne bojte se, neće vas ništa boliti“.
Moj dnevniče,
Aktuelna kafanska druženja – četvorica za jednim stolom, peti dobacuje sa susjednog, u skladu sa mjerama „društvene samozaštite“ od „djevojke“ zvane Korona, na dnevnom redu često imaju „bocu“. Primiti ovu ili onu vakcinu, zna se pretvoriti i žustre polemičke rasprave, sve dok peti sa susjednog stola ne zagalami: „Pa koji vam je? Pričate o nečemu o čemu se priča da bi trebalo biti. Pravite ražanj, a zec još u šumi“.
Jelena Jevđenić
Dragi moj dnevniče,
Ako sam se u početku plašio korone, sada sve više strahujem da ću se „zaraziti“ od obećanja…
Autor: Impuls
{gallery}slikeZanimljivosti3/putopisi{/gallery}
{facebook}https://www.facebook.com/impulsportal/videos/2185919464952546/{/facebook}
{facebook}https://fb.watch/pNX5viLVmp/{/facebook}