Registracija birača iz Gacka za izbore u Srbiji/ Foto: Direkt
I u Gacku prikupljali dokumenta birača za izbore u Srbiji
„Verica je, juče smo se čuli. Hoćete li doći do hotela i poneti ličnu? To je da se registrujete, pa vi glasajte za koga hoćete“, ubeđivala je žena koja se predstavila kao Verica iz Višegrada jednog od sagovornika Direkta koji nam je dostavio snimak.
Piše: Milanka Kovačević
Više građana istočne Hercegovine koji, osim državljanstva Bosne i Hercegovine, imaju i državljanstvo Srbije, ispričalo je Direktu da ih je kontaktirala ista osoba pozivajući ih da donesu lične karte Srbije kako bi ih skenirala i, kako im je objašnjeno, prijavila za glasanje u mestu življenja u BiH na predstojećim izborima u Srbiji.
Verica u Gacku
U Gacku je Verica dva dana boravila u hotelu u centru grada, gde su dolazili građani sa biračkim pravom u Srbiji. Novinarka Direkta ju je 27. avgusta zatekla u bašti hotela sa još jednom ženskom osobom i papirima na stolu. Nakon kratkog razgovora, o svemu je obaveštena Policijska stanica Gacko, čiji su službenici razgovarali sa pomenutim osobama. Prema informacijama koje su nam narednog dana dostavili građani, pozivanje potencijalnih birača je nastavljeno.
Sagovornici Direkta tvrde da im je Verica rekla da radi u firmi „ManCom“, dok je Vladimira Mandića pominjala kao svog „gazdu“. U jednom razgovoru predstavila se i kao aktivistkinja koja nastupa u ime „filijale SNS-a“.
„Čitala je imena, godište i ime roditelja“
Nekoliko građana sa kojima smo razgovarali kaže da je Verica već imala njihov broj telefona u BiH, ali i da se raspitivala i tražila kontakte drugih ljudi za koje je pretpostavljala da ih poznaju.
„Njihova imena je čitala sa spiska, pominjala je njihovo godište i ime roditelja ako nisam znao o kome se radi. Tako sam i zaključio da ima sve podatke“, tvrdi sagovornik Direkta.
Građani koji su nam se obratili ne žele da im otkrivamo identitet, ali ističu da ih je čitava situacija pomalo zabrinula i nametnula strepnju o posledicama ako pristanu, ali i ako ne pristanu da dostave dokument na skeniranje.
Sto ljudi za biračko mesto
Verica je sagovornicima Direkta objašnjavala da bi, ukoliko u Gacku bude najmanje 100 zainteresovanih birača, biračko mesto moglo biti otvoreno i u ovoj opštini.
Istina, na sajtu Republičke izborne komisije Srbije stoji da se biračka mesta u inostranstvu određuju za najmanje 100, a najviše 2,5 hiljada birača na predlog Ministarstva spoljnih poslova. Naravno, zvanična procedura prijavljivanja za glasanje u inostranstvu ne pominje Vericu ni skeniranje ličnih dokumenata u bašti hotela.
Prema zvaničnom uputstvu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, birač sa boravištem u inostranstvu zahtev da glasa u inostranstvu podnosi preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Srbije. Zahtev sadrži, između ostalog, ime i prezime, JMBG, prebivalište u Srbiji, adresu boravišta u inostranstvu i potpis birača, a diplomatsko-konzularno predstavništvo zahtev prosleđuje nadležnoj gradskoj ili opštinskoj upravi u Srbiji, koja donosi rešenje.
Slični snimci pojavili se i na drugim mestima u BiH
Ono što smo videli u Gacku dešava se i u drugim mestima u RS. Crta je objavila audio-snimak iz Banjaluke u kome se takođe pozivaju glasači da donesu dokumente na skeniranje. Na drugom snimku se čuje osoba koja se predstavlja kao Verica govori da je već prikupila više od hiljadu skeniranih dokumenata.
Programski direktor Crte Raša Nedeljkov, gostujući na N1, ocenio je da postoji sumnja da su ukrštane različite baze podataka kako bi se došlo do ljudi koji imaju biračko pravo u Srbiji.
„Veza je verovatno JMBG, to nema bilo ko, to ima država“, rekao je Nedeljkov. Smatra da bi svrha takvog postupanja mogla biti stvaranje baze potencijalnih sigurnih birača pre raspisivanja izbora.
“Neko pokušava da na nezakonit način prijavi građane koji imaju dvojno državljanstvo da glasaju u inostranstvu. Odnosno da glasaju u BiH za izbore koji budu raspisani u Srbiji. To je apsolutno nezakonito, samim tim što izbori nisu raspisani i što bez popunjenog zahteva, potpisanog od strane samog birača – sve drugo je potpuno nevažeće”, ocenio je Pavle Dimitrijević iz Crte.
SIPA: Pitajte Agenciju za zaštitu ličnih podataka
Direkt je upit uputio Državnoj agenciji za istrage i zaštitu SIPA-i. Pitali smo, između ostalog, da li organizovano prikupljanje ličnih podataka i skeniranje dokumenata na teritoriji BiH može predstavljati osnov za postupanje istražnih organa, kome građani mogu prijaviti sumnju na zloupotrebu, ko je nadležan ukoliko se tako prikupljeni podaci šalju u Srbiju i da li je SIPA već dobijala slične prijave.
Odgovor je bio kratak.
„Navedena pitanja iz vašeg upita su u nadležnosti Agencije za zaštitu ličnih podataka Bosne i Hercegovine“, odgovorila je portparolka SIPA-e Jelena Miovčić.
Agencija upozorila građane, ali nije rekla da li će proveravati slučaj
Agencija za zaštitu ličnih podataka BiH potvrdila je u odgovoru Direktu da je primila k znanju naše navode da osobe koje se predstavljaju kao pripadnici SNS-a na teritoriji Republike Srpske prikupljaju podatke građana sa dvojnim državljanstvom radi registracije za glasanje u Srbiji.
Međutim, iz odgovora koji je potpisao direktor Agencije Dragoljub Reljić nismo dobili informaciju da li će Agencija povodom konkretnih podataka koje smo joj dostavili izvršiti proveru ili pokrenuti nadzor iako je ona, prema važećem zakonu, nadležna za proveru.
Umesto toga, građanima su uputili upozorenje.
Agencija navodi da svako prikupljanje i obrađivanje ličnih podataka građana mora biti zakonito i poziva građane na oprez kada daju lične podatke radi registracije za glasanje na izborima u drugoj državi.
Posebno ističu da se lični podaci za registraciju za glasanje u drugoj državi dostavljaju isključivo nadležnom telu za sprovođenje izbora.
Građanima takođe savetuju da od osobe koja od njih traži podatke zahtevaju informaciju o pravnom osnovu za njihovo prikupljanje i da provere postoji li nadležnost za obradu tih podataka.
Zakon Agenciji daje pravo da uđe, proveri podatke i zaustavi njihovo slanje u drugu državu
Prema Zakonu o zaštiti ličnih podataka BiH Agencija je zadužena da kontroliše obradu ličnih podataka od strane kontrolora. Pritom kontrolor podataka, prema zakonu, može biti i fizičko ili pravno lice, a ne samo državni organ. Agencija, dakle, može da sprovede inspekcijski nadzor, traži informacije potrebne za proveru, pristupi ličnim podacima i drugim informacijama kod kontrolora ili obrađivača, kao i prostorijama u kojima se obrada obavlja i opremi koja se za nju koristi. Ukratko, ukoliko postoji sumnja da se podaci prikupljeni od građana u Gacku ili drugim mestima u BiH šalju u Srbiju, upravo je Agencija institucija kojoj je zakon dao ovlašćenja da takvu obradu proverava.
Kazne mogu ići do 40 miliona maraka
Zakon predviđa i drastične novčane kazne. Za obradu ličnih podataka protivno ključnim odredbama zakona, kršenje prava građana, kao i prenos ličnih podataka primaocu u drugoj državi ili međunarodnoj organizaciji protivno zakonskim pravilima, propisana je novčana kazna od 20.000 do 40 miliona KM, odnosno, u slučaju preduzetnika, do četiri odsto ukupnog godišnjeg prometa na svetskom nivou iz prethodne finansijske godine, zavisno od toga koji je iznos viši.
Za druge povrede obaveza kontrolora i obrađivača zakon propisuje kazne od 10.000 do 20 miliona KM, odnosno, u slučaju preduzetnika, do dva odsto ukupnog godišnjeg prometa na svetskom nivou. Za odgovorno lice kod kontrolora ili obrađivača za navedene povrede propisana je kazna od 5.000 do 70.000 KM, dok se zaposleno lice može kazniti sa 500 do 5.000 KM.