Ilustracija Jelena Žilić, iz knjige „Žene BiH“
Nijedna ulična mačka, nijedan pas lutalica, nijedno pile u kučinama, nije danas, u Banjaluci, tako jadno i napušteno kao siroti mali… Hrčki? Ma ne! Nije vam ovo pozorište! U ovoj komediji apsurda siroti su – dinosaurusi.
Piše: Milkica Milojević
Eh, klete li sudbine njihove!
Džaba im što trepću okicama, mrdaju repićima, klimaju glavama i zvukove neke ispuštaju, uzalud su pregazili milione godina, da bi nam se ukazali, ne pomože im ni to što su kupljeni narodnim parama usred privremenog finansiranja, kad budžeta nije bilo ni na vidiku…
Džaba im i što ih je gradonačelnik Draško Stanivuković pompezno najavio, onomad, ima tome više od godinu i po, i što su ih Banjalučani iščekivali kao čudo neviđeno…
Dažba sve, kad su kleti siročići.
Niko ih, eto, neće! Još u februaru prošle godine Draško reče da 5. marta dinosaurusi stižu u Banjaluku. I jesu li stigli? Pojma nemamo. Godina (i po) prođe, dinosaurusi nikad.
Kao ni druga Draškova obećanja, ni ovo, praistorijsko, ne možeš uhvatiti ni za glavu ni za rep.
Prvo je bilo da će dinosauruse na Šehitluke, pardon, na Banj Brdo. Pa se digli i ekolozi i šetači i rekreativci i biciklisti i još neki Banjalučani raznih vrsta, pobunili se, vele: ne može!
Da li su se prepali da će im dinosaurusi obrstiti šumu na Trešnjiku ili svojim teškim korakom razvaliti ono malo asfalta, ili da će, kad stegne suša, popiti svu vodu? Vrag će ga znati. Uglavnom: dinosaurusi, raus!
Onda je bilo da će ih u Trapiste. Ni godina nije prošla od Draškove prve najave, a u martu 2026. iz Gradske uprave, sve onako ufino, zacvrkutaše: biće dino park, pa avantura park, lokacija pogodna, dokumentacija spremna… I ništa! Odjedared se svi ućutaše, ni luk jeli, ni luk mirisali.
Da li je i u Trapistima bilo neke neke pobune, neke subverzije lokalaca? Ili su im pod okriljem noći samo diskretno poručili da od tog posla nema ništa i da se nose u tri mačke piterine, sve sa svojim dinosaourusima?
Ne zna se.
Kao i mnogi drugi Draškovi poslovi i ovaj s dinosaurusima je transparentan ko Šukrijina boza. Ne znate šta je Šukrijina boza, rođeni Banjalučani i Banjalučanke? Pitajte babu! Ili guglajte.
A onda su dinosaurusi „nestali bez traga“, kao Boža Pub u pjesmi Đorđa Balaševića.
Neki se kleli da Draško mjerka Park ćirilice, da ih tamo instalira, kao stare srpske диносаурусе, krunski dokaz da su Srbi narod iz doba Jure.
Nagađalo se da su, u duhu našeg naroda, dobavljaču vratili sve dinosauruse, osim jednog – TIRANOsaurusa. A on će, u skladu sa svojim imenom, sam sebi odabrati boravište.
Svakakvih je priča bilo, dok se, jednog lijepog septembarskog dana, taman pred izbore, iznebuha ne pojaviše bageri na Krčmaricama. Kopaju taman uz dječje igralište.
Šta kopate? Ništa! Kad je ništa, onda nećete kopati! Zvaćemo djecu! Zvaćemo SNSD! Mještani se nadigli, bageri spustili kašike. Ispostavilo se da gradska vlast tu hoće da pravi kućice sirotim malim dinosaurusima. Onako upoprijeko, bez građevinske dozvole, u duhu našeg naroda.
Ali, avaj! Mještani Krčmarica neće dinosauruse! Da je kuče, mače, siroti mali hrčak, pa da se čovjek sažali. Ali šta će im kog vraga dinosaurusi, da to nešto valja, ne bi njima zapalo!
I onda se pregovaralo. Mještani su iskamčili, navodno, i proširenje dječjeg igrališta i prostoriju za okupljanje i druženje i još neke sitnice, pa će uzeti te nesretne dinosauruse. Dogovor je pao, ali – dinosaurusa nema.
Možda će se, iznenada, ukazati baš na dan izborne ćutnje, kao još jedno ingeniozno dostignuće gradske vlasti banjalučke, na čelu sa čelnikom PSS, poznatijim pod nadimkom Sigurno Premijer.
Dobro, hajde da pričekamo. Kad već pratimo ovu sapunicu skoro 20 mjeseci, možemo se strpiti još 2 dana, pa da vidimo hoće li se na kraju uzeti.
Ali, gdje su sad siroti mali dinosaurusi? Zahladilo je, jesu li im kupili potkošulje i tople čarape? Gdje su bili sve ovo vrijeme, dok se Draško trudio da udomi ta čeda svoje bujne Instagram – političarske mašte!
Jesu li stigli u Banjaluku, ili nas je neko opet slagao? U kojim ih mračnim podrumima, nedovršenim javnim garažama, nelegalnim rudnicima, smrdljivim podzemnim prolazima, zabetoniranim ponornicama, drže!
Kolumne „Crveni karton” su dio serije „Impuls semafor“.
Impuls