Foto: Hercegovina.info
Katastrofalni požar, koji je juče izbio na deponiji Uborak iznenadio je samo neupućene. Oni koji znaju šta se godinama, pa i decenijama dešava na ovom odlagalištu otpada, imaju samo jednu poruku: to se moralo desiti.
Autor: Impuls
A ono što se desilo je stravično: požar je doslovno progutao deponiju u prigradskom naselju Vrapčići, a crni otrovni dim je prekrio i zarobio jedan od najljepših gradova u BiH.
Kako su javili lokalni portali, izgorjelo je i skladište starih automobilskih guma, a čule su se i eksplozije, jer je vatra zahvatila i plinske boce…
– Zapaljenjem otpada nastaje niz izuzetno toksičnih hemijskih spojeva, između ostalog dolazi do stvaranja dioksina i furana koji mogu izazvati niz štetnih posljedica po zdravlje uključujući i pojavu raka. Preporučujemo da se iz neposredno ugroženih naselja izmjeste djeca, stariji i trudnice – upozorilo je, nakon požara, udruženje „Eko akcija“.
Drugo upozorenje eko aktivista, iako na prvi pogled manje dramatično, još je jezivije.
– Pepeo od požara na deponiji Uborak je pun visokotoksičnih materija. Na svim područjima na koja pada pepeo poljoprivredna proizvodnja će biti moguća tek nakon dugotrajnog i skupog postupka obnove površinskog sloja zemljišta – objavila je „Eko akcija“ na svom Fejsbuk profilu.
Ekolozi su poručili da požar na ovoj deponiji nije prirodna nepogoda, nego „direktna posljedica dugogodišnje nebrige Gradske uprave grada Mostara“.
A šta je Gradska uprava, nakon svega uradila? Proglašeno je vanredno stanje, građani Mostara su pozvani da se zatvore u svoja četiri zida, a gradonačelnik Mario Kordić je izjavio da je „situacija kritična“ i da Mostar sada nema gdje odlagati otpad.
Vlast se, po dobrom starom običaju , iako upozorena na uzroke, bavi posljedicama, i to samo koliko baš mora.
Zašto danas ekolozi i građanski aktivisti iz Mostara, ne bez gorčine, ponavljaju da se katastrofa morala desiti?
Zato što su već godinama protestovali i upozoravali da je stanje na deponiji Uborak nepodnošljivo i neodrživo i da će ovo odlagalište, kad tad, doći glave Mostaru.
Još 2019. godine, a o tome je posao i Impuls portal, aktivisti iz inicijative “Jer nas se tiče” su u više navrata fizički blokirali ulaz u deponiju. Rezultata nije bilo, osim onih paradoksalnih: grad je bio zatrpan smećem, a gradska vlast je podnijela krivičnu prijavu protiv aktivista.
Čak i danas gradonačelnik poručuje da Grad ima problema sa “opstrukcijama različitih udruženja“, koji po njemu, „ne razumiju situaciju“.
Građani, naravno, itekako razumiju situaciju. Godinama su tražili zatvaranje deponije i hitnu sanaciju Uborka.
Deponija se nalazi u neposrednoj blizini naselja, poznatog po voćnjacima i vinogradima, ali i nedaleko od centra grada. Drugo, deponija je odavno prešla svoj tehnički maksimum, pretrpana je, pa je odlaganje otpada na stare kasete trebalo biti obustavljeno još prije nekoliko godina. Uz to, postoji osnovana sumnja da se na ovu, zvanično sanitarnu deponiju za komunalni otpad, odlažu i razne vrste opasnog otpada, od medicinskog, do animalnog i industrijskog.
Upozorenja su gurana pod tepih, a otpad je guran na Uborak.
Aktivistkinja Amna Popovac je prije tri godine upozorila na još jedan paradoks u vezi sa ovom deponijom.
– Petlja koridora Vc izlazi otprilike kilometar od deponije, a Uborak i koridor Vc ne mogu paralelno postojati – izjavila je Amna Popovac.
Izjavila i – nikom ništa.
Požar je jasno pokazao šta se događa, kada se upozorenja shvataju olako i karakterišu kao „opstrukcije“ neki, valjda besposlenih, udruženja.
Hoće li ekološka katastrofa u Mostaru poslužiti kao nauk drugim lokalnim zajednicama u BiH? Teško. A trebao bi. Jer, Mostar nije izuzetak, stručnjaci već odavno upozoravaju da je BiH jedna velika divlja deponija, koja svakog trenutak može eksplodirati.
-Sistem za upravljanje komunalnim otpadom u Republici Srpskoj je neefikasan i nefunkcionalan. Otpadom se ne upravlja, on se samo gomila bez ikakvog smisla i plana – upozoreno je u izvještaju Revizije učinka na temu „Funkcionisanje sistema za upravljanje komunalnim otpadom“, koji je objavljen u oktobru 2023.
Revizori su tada, između ostalog, utvrdili da se svega jedan odsto otpada razdvaja na “mjestu nastanka”, a radi se uglavnom o kartonu, papiru i najlonu, dok čak 99 odsto smeća završava na legalnim ili divljim deponijama.
Poseban problem je što se većina legalnih odlagališta otpada od divljih deponija razlikuje samo „na papiru“.
Na to je, za Impuls portal, prošle godine upozorila i profesorica Dušica Pešević sa studijskog programa za ekologiju na banjalučkom Prirodno-matematičkom fakultetu.