Foto: Impuls
Globalni sporazum o zaštiti biodiverziteta na otvorenom moru stupio je na snagu danas, pružajući zemljama pravno obavezujući okvir za suočavanje sa prijetnjama poput prekomjernog ribolova i ispunjavanje cilja zaštite 30% okeanske životne sredine do 2030. godine.
Autor: Impuls
Sporazum UN-a, poznat i kao Biodiverzitet van nacionalne jurisdikcije (BBNJ), finalizovan je u martu 2023. godine nakon 15 godina pregovora. Ovaj sporazum omogućiće stvaranje globalne mreže „zaštićenih morskih područja“ u ogromnim i ranije neregulisanim okeanskim ekosistemima koji se nalaze u međunarodnim vodama.
„Dijve trećine okeana i polovina površine planete će po prvi put imati sveobuhvatni pravni režim“, rekao je Adam Makarti, prvi pomoćnik sekretara u australijskom ministarstvu spoljnih poslova i kopredsedavajući pripremnog odbora za sporazum, govoreći na brifingu za medije, prenosi Reuters.
Sporazum je dostigao prag od 60 nacionalnih ratifikacija 19. septembra prošle godine, što znači da će formalno stupiti na snagu u roku od 120 dana. Broj ratifikacija je od tada porastao na više od 80, a Kina, Brazil i Japan su dodali svoja imena na listu.
Očekuje se da će i drugi, uključujući Veliku Britaniju i Australiju, uskoro slijediti taj primjer. Sjedinjene Američke Države su potpisale sporazum tokom prethodne administracije, ali ga još nisu ratifikovale.
„Iako nam je bilo potrebno samo 60 da bi stupio na snagu, očigledno je da je zaista ključno za njegovu implementaciju i da bude što efikasniji kako bismo postigli globalnu ili univerzalnu ratifikaciju sporazuma“, rekla je Rebeka Habard, direktorka “Alijanse otvorenih mora”, koalicije ekoloških grupa.
„Zaista ciljamo da sve države članice UN ratifikuju sporazum.“
Prema sporazumu, zemlje moraju da sprovode procjene uticaja na životnu sredinu aktivnosti koje utiču na ekologiju okeana. Usypostaviće se mehanizmi koji će omogućiti nacijama da dijele plijen „plave ekonomije“, uključujući „morske genetske resurse“ koji se koriste u industrijama kao što je biotehnologija.
Ekolozi kažu da bi bilo potrebno uspostaviti više od 190.000 zaštićenih područja kako bi se ispunio cilj „30 za 30“ da se 30% okeana stavi pod formalnu zaštitu do 2030. godine. Trenutno je zaštićeno samo oko 8% – ili 29 miliona kvadratnih kilometara.
Ali sporazum će imati mali uticaj na ono što neki zaštitnici prirode identifikuju kao jednu od najvećih prijetnji sa kojima se suočava morska sredina – zahtjeve za vađenjem mineralnih resursa sa okeanskog dna. Makarti je rekao da pitanje rudarenja pripada Međunarodnom organu za morsko dno, a da sporazum “Biodiverzitet van nacionalne jurisdikcije nema” tu nema uticaja.