Foto: Screenshot
Anatomy of a Fall odnosno u originalu na francuskom Anatomie d’une chute je kombinacija sudske i porodične drame koji potpisuje Žastin Trie u saradnji sa svojim suprugom Arturom Hararijem. Film je premijerno prikazan na Kanskom festivalu 21. maja gde je osvojio Zlatnu palmu, a zanimljivo je da neće predstavljati Francusku na dodeli Oskara – iz ove zemlje će u konkurenciji biti film The Taste of Things.
Radnja prati književnicu Sandru (fenomenalna nemačka glumica Sandra Huler), njenog supruga Samjuela i 11-ogodišnjeg sina Denijela koji žive povučenim životom u ruralnim francuskim Alpima. Zaplet nastaje kada Denijel ispred kuće pronađe oca krvave glave, a policija postavlja pitanje da li je ubijen ili je počinio samoubistvo. Samjuelova sumnjiva smrt postaje pretpostavka za ubistvo, a Sandra postaje glavna osumnjičena. Ono što sledi nije samo istraga o okolnostima Samjuelove smrti, već kompleksno psihološko putovanje u dubine konfliktnog odnosa između Sandre i njenog supruga.
Ovo je uzbudljivo ljudska i lukavo filozofska drama u sudnici koja pre svega postavlja pitanje „šta je istina“, a zatim i mnoga druga pitanja o ljudima, odnosima i samoj prirodi načina na koji percipiramo sebe, jedni druge i svet oko nas. Film ne nudi odgovore na ova pitanja jer autori znaju da takva pitanja ne mogu biti odgovorena na bilo koji siguran ili zadovoljavajući način – to važi čak i u slučaju koji izgleda kao „jednostavan“ sudski postupak.
Čovek je pao sa jednog od spratova kuće. Da li je reč o nesreći ili je čovek namerno skočio? Da li je neko drugi bio uključen, bilo u borbi koja je dovela do ovog neočekivanog ishoda ili u namernom činu ubistva? Ako je postojala neka druga osoba, ko bi to mogao biti osim supruge, jedine osobe za koju se zna da je bila u kući neposredno pre i do sat vremena nakon muževljeve smrti?
Autorka utvrđuje sve činjenice koje bismo mogli znati tako što jednostavno posmatra ovu smrt iz što objektivnije perspektive. Fascinantno je i namerno frustrirajuće koliko malo se iz ove pespektive otkriva, ali kada je reč o suđenju u kojem je budućnost jedne žene u opasnosti ili bezobzirnom ubici koji bi mogao biti pušten bez ikakve kazne, takve činjenice su zapravo, u ovom konkretnom slučaju, sve što bilo ko može znati.
Scenario počinje kao, uslovno rečeno, jednostavna misterija, ali ubrzo postaje nešto mnogo detaljnije, lukavije i misterioznije. To je delom zato što se vrti oko policijske istrage i sudskog postupka gde potencijalne teorije bivaju odbačene i svedene na bitku između dva veoma različita shvatanja o tome šta se dogodilo – većim delom zato što taj sudski slučaj ilustruje naša ograničenja u potpunom razumevanju bilo koga ili bilo čega.
Ovaj film govori o tome kako lično shvatanje ili mišljenje i poluslušani ili polupamćeni događaji mogu obojiti svaku priču o tome šta se desilo ili se moglo desiti. Međutim, autorka čini sve da bismo razumeli svaki element istrage koji dovodi do sumnje koja se nadvija nad Sandrom. Osigurava da imamo i Sandrinu perspektivu o ovom pitanju, a u precizno enigmatičnoj izvedbi glavne glumice posmatramo ili nevinu ženu koja pokušava da zadrži prisebnost pod nezamislivim pritiskom ili krivu osobu koja pokušava isto.
Zaista je neverovatno koliko nam Huler otkriva o liku koji tumači, od njenog hladnog držanja preko njenog frustriranja zbog sudskog postupka do njene neprekidne posvećenosti Denijelu, a da čak ni ne nagoveštava ono što bi se činilo kao najvažniji kvalitet Sandre – njena nevinost ili krivica.
Veliki deo priče posvećen je sudskom procesu, dok Sandrin advokat Vinsent sa jedne i tužilac sa druge strane predstavljaju stručnjake sa suprotnim teorijama o tome kako je Samjuel umro, raspravljaju o tome koliko Sandrini sopstveni romani predstavljaju njen život i unutrašnje funkcionisanje njenog uma, analiziraju argument koji je Samjuel snimio dan pre svoje smrti i još mnogo toga. Jedan gledalac može otići sa jednim stavom o tome ko su Sandra i Samjuel, kao i šta se dogodilo i zašto, dok drugi može doći do potpuno drugačijeg zaključka o smrti.
Zato što film nije samo dramatizovani sudski postupak, filmski stvaraoci nas primoravaju da postavljamo ova veća pitanja o njihovom odnosu. Zbog toga imamo perspektivu mladog Denijela koji sedi u sudnici svakog dana, učeći stvari o svojoj majci i ocu koje su pokušali da mu sakriju. Postoji određeni stepen haosa u njegovom razmišljanju, naglašen klavirskom deonicom koju sam uči dok tuguje i suočava se sa ovim tajnama.
U jednom trenutku perspektiva filma se potpuno prebacuje na Denijela, rezultirajući scenom u kojoj ga sva ova nova saznanja i sva ta sumnja vode da sprovede „eksperiment“ kako bi video da li odbrana njegove majke da je njegov otac umro samoubistvom može biti tačna. Ta scena takođe ilustruje kako film nikada ne gubi trag ili fokus na psihološke i emotivne posledice ovog slučaja – čak i ako, u slučaju Sandre, nismo potpuno sigurni šta pokreće te reakcije.
Anatomy of a Fall je ovogodišnji dobitnik Zlatne palme u Kanu, čvrsto i veoma vešto osmišljena kombinacija zamršenog suđenja i dekonstrukcije problematičnog braka.
Konačna ocena: 9/10
Piše: Siniša Stajić/Filmske recenzije