Ilustracija; Foto: Thomas Hawk / Flickr
Društvene nejednakosti između bogatih i siromašnih ogledaju se i kroz disproporcionalno veće učešće bogatih u proizvodnji zagađenja, što posebno dolazi do izražaja na primeru upotrebe privatnih aviona.
Oko jedne petine ukupnog aerozagađenja potiče iz sektora transporta, primarno iz drumskog, a odmah zatim, iz avio saobraćaja. Tačnije, učešće avijacije u ukupnim godišnjim emisijima ugljendioksida na globalnom nivou iznosi samo 2–3%, zbog čega se često ističe da su štetni efekti avio saobraćaja na životnu sredinu minorni u poređenju sa drugim privrednim sektorima. Ipak, postoji nekoliko razloga zbog kojih ovaj tip transporta zauzima važno mesto u aktuelnim debatama o klimatskim promenama.
Poznato je da veliki deo svetske populacije (oko 80%) nije uključeno u avio saobraćaj, te samim tim ni ne učestvuje u prozvodnji zagađenja koje nastaje tim putem. Iako se letenje avionom, samo po sebi, ne smatra ekološki najprihvatljivijim vidom transporta, važno je naglasiti da prosečno zagađenje po putniku postaje zanemarljivo kada se radi o komercijalnim letovima sa popunjenim kapacitetima sedišta.
Daleko problematičniju pojavu predstavljaju letovi privatnim avionima na kratke relacije, tokom kojih se emituje u proseku 2 tone CO2 po satu, a zagađenje po putniku povećava između 5 i 14 puta. Prema izveštaju Oxfama, u periodu od 1990. do 2015. godine koncentracija ugljendioskida u atmosferi se udvostručila, a za preko 50 posto svih karbonskih emisija bilo je zaslužno 10% najbogatijih.
Otkako je ,,Yard”, britanska marketinška agencija koja se bavi održivošću, nedavno objavila listu 10 poznatih ličnosti koje su od početka godine najviše doprinele aerozagađenju upotrebom privatnih aviona, brojne ličnosti našle su se na meti kritika svetske javnosti zbog katastrofalnih posledica koje njihove luksuzne potrošačke navike ostavljaju po životnu sredinu.
Prezentovani podaci su još jednom potvrdili veliki jaz između bogatih i siromašnih kada je reč o proizvodnji karbonskog otiska, budući da je u proseku svaka od pomenutih ličnosti za samo pola godine uspela da emituje čak 3376.64 tone ugljendioksioda u atmosferu. Poređenja radi, količina zagađenja koja se može pripisati aktivnostima prosečne osobe kreće se oko 7 tona CO2 godišnje.
Na listi su se našla imena nekih od najistaknutijih ličnosti iz američke industrije zabave – pop pevačica Tejlor Svift, rep izvođači Džej-Zi i Trevis Skot, režiser Stiven Spilberg, medijska ličnost i manekenka Kim Kardašijan, tv voditeljka Opra Vinfri, i drugi. Epitet ubedljivo najvećeg zagađivača dodeljen je Tejlor Swift, koja je sa 170 letova od početka godine odgovorna za ispuštanje dodatnih 8,293.54 tone ugljendioksida u atmosferu.
Prelaženje relativno kratkih razadaljina unutar granica SAD privatnim avionom, iako za to postoje brojne ekološki pogodnije alternative, pokazalo se kao dominantan obrazac u kretanju svih navedenih slavnih ličnosti. Tako je Džej-Zi tokom svog najkraćeg leta za samo 29 minuta stigao iz savezne države Severna Karolina u saveznu državu Ohajo, dok su najkraći zabeleženi letovi Kim Kardašijan i Opre Vinfri u trajanju od 23, odnosno 14 minuta, zapravo bili međugradski letovi u okviru savezne države Kalifornije.
Pojedini ekološki aktivisti naglašavaju da bi zarad postizanja značajnije redukcije ispuštanja gasova sa efektom staklene bašte na svetskom nivou bilo neophodno uspostavljanje striktnije kontrole nad privatnom avijacijom i ulaganje daleko više resursa u razvoj ekološki održivih goriva. Međutim, kako se razvoj održivog goriva odvija izuzetno sporo, a broj aviona u privatnom vlasništvu kontinuirano raste iz godine u godinu, sve češće se mogu čuti zahtevi za potpunim ukidanjem privatne avijacije kao jedinim adekvatnim rešenjem.
U 2019. godini evidentirano je ukupno 21,979 privatnih aviona, od čega je preko 70% bilo skoncentrisano u Severnoj Americi, a prema nekim procenama taj broj bi se u narednoj deceniji mogao povećati za više od 6000 letelica.