Foto: Predrag Trokicić
Ova austrijska vlada je položila zakletvu 18. decembra prošle godine. Sastav nove vlade je privukao pažnju svetskih medija. Prvo, za kancelara je postavljen 31-ogodišnji Sebastian Kurz, lider konzervativne Austrijske narodne stranke (ÖVP). Drugo, na vlast se vratila radikalno desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ). Njen dugogodišnji lider Heinz-Christian Strache postao je vicekancelar.
U središte prošlogodišnje izborne kampanje i FPÖ i ÖVP su postavili ograničavanje imigracije i integracije. Stranke levice nisu uspele da pronađu adekvatan odgovor – socijaldemokrati (SPÖ) su izgubili kancelarsko mesto, dok su Zeleni ispali iz parlamenta. ÖVP i FPÖ su postigli koalicioni sporazum koji naglašava liberalne ekonomske politike i mere za zaustavljanje imigracije. Koalicionim strankama nije trebalo mnogo vremena da pronađu zajednički jezik – što odudara od mnogih skorašnjih primera formiranja vlada u zemljama zapadne Evrope.
Kritičari su se nadali da će potezi nove vlade ubrzo naterati glasače da se predomisle. Naročito se očekivalo da će FPÖ loše proći. Kada su poslednji put bili u vladi (2000/3; 2003/5), partija je gubila podršku i konačno se podelila. Ali sada se čini da su takva očekivanja neosnovana.
Kao što se i očekivalo, obe stranke nastavljaju da insistiraju na problemima imigracije i integracije. U nekim slučajevima fokus je direktno usmeren na mere socijalne zaštite. Na primer, koalicija se saglasila da smanji minimalna socijalna davanja za lica koja slabo ili uopšte ne govore nemački jezik. Takođe, roditelji koji rade u Austriji uskoro će početi da dobijaju porodičnu novčanu pomoć u iznosu koji zavisi od troškova života u mestu u kome žive njihova deca. Mnogim građanima iz istočne Evrope koji rade u Austriji to će značajno smanjiti primanja. Vlada je smanjila i budžet za sprovođenje mera integracije. Takođe, ÖVP i FPÖ su odlučile da zatvore 7 džamija čiji su imami optuženi da su previše bliski „radikalnom“ političkom islamu i najavile zabranu pokrivanja glave za devojčice u vrtićima i osnovnim školama.
Pored imigracije i integracije, kao veoma važna tema u austrijskoj politici nametnula se ratifikacija CETA, ekonomskog sporazuma sa EU i Kanadom. Iako se FPÖ žestoko protivila sporazumu dok je bila u opoziciji, u novoj vladi je glasala za ratifikaciju. FPÖ bi mogla da pokuša da izdejstvuje ukidanje zabrane pušenja u restoranima koju je već usvojila prethodna koalicija SPÖ/ÖVP. Vlada je takođe, bar privremeno obustavila program za dugotrajno nezaposlene starije od 50 godina. Koalicija se takođe saglasila da se prošire kapaciteti države za sprovođenje onlajn nadzora – iako su nekoliko meseci pre poslednjih izbora predstavnici FPÖ poredili slične inicijative sa Mielkeovim ministarstvom za državnu bezbednost, Štazi, u Nemačkoj demokratskoj republici.
FPÖ je sada nadležna za ministarstva koja vrše političku kontrolu nad policijom, vojskom i obaveštajnim agencijama. Istrage protiv nekoliko zvaničnika u Saveznoj službi za zaštitu ustava i borbu protiv terorizma izazvale su dosta kontroverzi. Ministar unutrašnjih poslova Herbert Kickl (FPÖ) suspendovao je šefa ove obaveštajne agencije koji je bio pod istragom. Međutim, kada je sud ukinuo njegovu suspenziju, on se vratio na posao. Opozicione partije i novinari su optužiliFPÖ da pokušava da postavi svoje ljude u ovu agenciju i spreči obaveštajne istrage protiv ekstremne desnice.
Zloglasni „izolovani slučajevi“ unutar FPÖ takođe su punili novinske stupce. Takvi Einzelfälle su redovni rasistički, diskriminatorni ili na drugi način kontroverzni postupci i izjave političara iz FPÖ ili njihova bliska povezanost sa pojedincima i grupama koje se ponašaju na takav način. Na primer, Udo Landbauer, vodeći kandidat FPÖ na regionalnim izborima u Donjoj Austriji, bio je ključni član bratstva čiji je repertoar pesama uključivao antisemitske tekstove. Reagujući na taj i mnoge slične slučajeve, vicekancelar Strache je formirao komisiju koja treba da istraži istoriju njegove partije. Međutim, partijski veteran Andreas Mölzer je izjavio da je formiranje „komisije pre svega taktički manevar koji treba da skrene pažnju medija“ – pri čemu je on sam jedan od članova komisije.
FPÖ je takođe nastavila dugotrajnu kampanju protiv austrijskog javnog servisa ORF. Norbert Steger, bivši zamenik kancelara iz redova FPÖ (1983-1987) i novi šef već postojećeg tela koje kontroliše ORF, naglašava svoj „obrazovni“ pristup novinarskom esnafu, što uključuje oštre kritike na račun pojedinih novinara uz implikacije mogućeg otkaza. U februaru 2018, sadašnji vicekancelar Strache je na svoju Fejsbuk stranicu postavio sliku TV voditelja Armina Wolfa uz komentar: „Postoji mesto na kojem laži postaju vesti. To je ORF“. Strache je dodao i tekst „Satira. J“. Kada je Wolf odlučio da podigne tužbu, Strache je izbrisao poruku, izvinio se i platioobeštećenje koje je novinar donirao Institutu za istraživanje nacističke prošlosti Austrije.
Posle 6 meseci na vlasti, rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da se nova vlada nalazi u periodu stabilne podrške. Tri najveće austrijske partije trenutno imaju podršku koja odgovara prošlogodišnjim izbornim rezultatima. ÖVP ima prednost od preko 30 odsto, dok su SPÖ i FPÖ gotovo izjednačeni u većini ispitivanja sa nešto od manje 30 odsto. Pojedinačni političar sa najvećom podrškom javnosti je kancelar Kurz.
Osim toga, ÖVP i FPÖ su relativno dobro prošle u 4 kruga regionalnih izbora održanih posle decembra 2017. ÖVP je s lakoćom sačuvala svoja 3 regiona, dok bi FPÖ mogla uvećati udeo u sva 4, mada u nekim slučajevima manje nego što su se nadali. Zanimljivo je da je najveći uspeh za SPÖ to što je ojačala svoje pozicije u Koruškoj koja je dugo bila uporište FPÖ.
Jedan od razloga popularnosti nove vlade je insistiranje na problemu imigracije – što je danas važna tema u Austriji. Prema podacima Eurobarometra iz novembra 2017, 28 odsto Austrijanaca smatra da je imigracija jedno od dva najvažnija pitanja sa kojima se njihova zemlja suočava – što je više nego u periodu od 2005. do maja 2015, pre „izbegličke krize“ u Evropi. Nijedan drugi problem nije dobio više glasova.
Drugi razlog, koji je teže izmeriti, jeste izostajanje otvorenih sukoba između dve vladajuće partije – njihovi ključni članovi se uzdržavaju od uzajamnih kritika pred javnošću. To je velika razlika u odnosu na prethodnu „veliku koaliciju“ SPÖ i ÖVP u kojoj su obe strane, a naročito ÖVP, napadale partnersku stranu. ÖVP, uključujući i kancelara Kurza, sada uglavnom ćuti o kontroverzama povezanim sa političarima iz FPÖ.
Austrija od 1. jula predsedava Savetom Evropske unije. Tokom ovog mandata kancelar Kurz može očekivati još povoljniji tretman u austrijskim visokotiražnim tabloidima koji će ga prikazivati kao čoveka u samom središtu evropske politike. Takođe, relativno dug period do narednih domaćih izbora od značaja, zakazanih za 2019 (izbori za Evropski parlament i regionalni izbori u Forarlbergu) ostavlja njegovoj vladi dovoljno prostora za manevrisanje.
I neki od političkih protivnika u tome vide dobru priliku, jer očekuju da će dalje rezanje socijalnih davanja i ekonomska liberalizacija potkopati popularnost ÖVP i FPÖ. Ali čak i ako se to dogodi, veliko je pitanje ko će od toga imati koristi. Dezorijentisani socijaldemokrati dosad nisu uspeli da razviju opozicioni program. Naročito je pogubno to što ne nude alternativna rešenja: u pogledu imigracije i integracije njihovi planovi se ne razlikuju od planova aktuelne vlasti. Takođe, ne pokazuju ni želju ni sposobnost da dovedu u pitanje monopol vlade na problem imigracije. Njihovi napadi na FPÖ zbog nagle promene stava u pogledu CETA nisu su se dobro završili – posle organizacije unutarpartijskog referenduma 2016. godine, vođstvo SPÖ je takođe odlučilo da zanemari volju svojih članova koji su glasali da se sporazum odbije.
Preostale dve parlamentarne stranke su se svele na sopstvene lidere, koji su potom podneli ostavke. U maju je Matthias Strolz, elokventni vođa liberalne stranke NEOS, objavio da se povlači iz politike. Peter Pilz, lider „sopstvene“ eklektične leve zelene stranke Liste Pilz, povukao se još prošle godine zbog optužbi za seksualno zlostavljanje. Optužbe nisu stigle do suda, pa se ovog meseca Pilz vratio u parlament, ali tek posle oštrih i veoma javnih unutarpartijskih sukoba oko imenovanja. Austrijske opozicione stranke su u lošem stanju.
Izvan domena partijske politike, Austrija je poznata po relativno nerazvijenoj kulturi protesta. Izuzetak je zabeležen 2000, kada su organizatori takozvanih „demonstracija četvrtkom“ (Donnerstagsdemonstrationen) uspeli da mobilišu hiljade demonstranata tokom višenedeljnih protesta protiv prve vlade ÖVP/FPÖ. Ali ovog puta se nije dogodilo ništa slično. Protesti protiv deportacija odbijenih azilanata uglavnom su ograničeni na pojedinačne slučajeve kada lične veze sa nekima od ugroženih pojedinaca pretvaraju građane u aktiviste. Do sada je najviše protivljenja izazvala odluka da se opovrgne opšta zabrana pušenja u restoranima. Inicijativa za zabranu je dobila podršku više od pola miliona građana Austrije – a početkom oktobra građani će i zvanično dobiti priliku da potpišu ovu neobavezujuću inicijativu.
Iz Evrope se ne mogu očekivati ozbiljnije kritike. Godine 2000, prva vlada ÖVP/FPÖ se našla na meti oštrih kritika međunarodne zajednice, pa su je druge članice EU čak i „sankcionisale“. Sada se evropski kontekst značajno promenio. Austrija će na mestu predsedavajućeg zameniti Bugarsku, još jednu zemlju u kojoj desnica i radikalna desnica vladaju zajedno. Kurz i Strache su već obnarodovali da će najviše pažnje posvetiti „zaštiti“ spoljnih granica EU – što je cilj u kojem će ih podržati najrazličitije vlade, poput onih u Nemačkoj, Mađarskoj i Italiji.
Da ne bude zabune, koalicija se suočava i sa potencijalnim opasnostima. Šta će biti ako Kurz uspe da privuče još veći broj glasača FPÖ? Kurzova strategija fokusiranja na imigraciju i integraciju se zasad isplatila i malo je verovatno da će taj element ukloniti iz pobedničke formule. Kako će ÖVP reagovati ako FPÖ pokuša da se okrene politikama izvan koalicionog sporazuma? Na primer, u maju je vicekancelar Strache doveo u pitanje slobodno kretanje ljudi unutar EU – a zanimljivo je da je istovremeno ukazao na problem odliva mozgova iz zemalja istočne Evrope. I šta će biti ako opozicija uspe da se mobiliše protiv vlade? Socijaldemokrati su možda izgubili kancelarsku poziciju prošle godine, ali njihova partija je i dalje znatno jača nego slične partije u većem delu zapadne Evrope.
Sledeći opšti izbori u Austriji održavaju se 2022. – to je dovoljno vremena da se pojavi ozbiljan izazivač. Ali i dovoljno vremena da ÖVP i FPÖ sprovedu svoje politike.
Autor je istraživač u MIDEM-u (Merkatorov forum “Migracije i demokratija”) na tehničkom univerzitetu u Drezdenu, i na institutu Evropskog univerziteta u Firenci. Bavi se komparativnom politikom i političkom sociologijom.
Manès Weisskircher, LSE, 18.06.2018.
Social Europe, 26.06.2018.
Preveo Đorđe Tomić