Ljudi su umorni, nesrećni i promašeni,ljudi su
ogorčeni i osvetoljubivi, ljudi su izigrani i uplašeni,
ljudi su besni i neinventivni,
i ja vozim među njima autoputem dok oni
prikazuju u vožnji šta je ostalo od njih-
neki su nadrkani, samovoljniji od drugih,
neki ne vole da budu prestignuti,
neki ne daju drugima da ih prestignu
neki uporno blokiraju trake
neki mrze novije,skuplje modele vozila
drugi u takvim kolima mrze starija kola.
autoput je cirkus jeftinih i sitnih emocija,
čovečanstvo u kretanju, mnogi od njih dolaze
iz nekog mesta koje mrze i odlaze ka drugom
koje isto tako mrze i odlaze ka drugom
koje isto tako mrze
ili još više.
autoput je slika onog što smo postali,a
masa saobraćajnih nesreća i smrti sudar su
osakaćenih bića, bednih i dementnih
života.
kada vozim autoputem vidim dušu ljudi
moga grada, i ona je ružna,ružna,ružna:
Živi su oglodali
svoje srce.