– Radosti i muke ljudi odgovaraju njihovim zaslugama
– Otkrila sam crnu magiju reči, tek kada su me ujele za srce.
– A možda bih im prebacivala da nisam saznala istinu iz njihovih usta: priznavši da su me obmanjivali, oni su me uverili u svoju iskrenost.
– Moje neznanje bi nestajalo onog trenutka kada bih ga jasno izložila.
– Želela sam da popustim samo pred nužnošću: ljudske odluke su zavisile više ili manje od ćudi. Nisu bile dovoljno vredne da bi me naterale da na njih pristanem.
– U učenju sam uživala zato što me moj svakodnevni život nije zadovoljavao.
– Na Satanu se ne ljutimo.
– Književnost dopušta da se osvetimo stvarnosti, tako što je potčinjavamo uobrazilji; ali, iako je moj otac bio strastveni čitalac, znao je da pisanje zahteva vrline koje se teško stiču napore i strpljenje. To je usamljenički posao, a pisac se publici tek nada.
– Posvetio se pozorištu zato što se nije mirio sa skromnošću svoga položaja, ali nije nameravao da propadne. Dvostruko je uspeo. Tražeći pribežište od društva koje mu se nerado otvaralo, razvalio je njegova vrata. Zahvaljujući svojoj darovitosti amatera, odista je imao pristup u krugove otmenije i manje stroge od sredine u kojoj je rođen.
– Trudila sam se da izbegnem njen prezir i to beše glavni razlog moje plašljivosti.
– Zato što sam je volela, ona je za mene bila jedinstvena i nezamenljiva.
– Što se mene tiče, smatrala sma da imam pristupa u najniže i najviše sfere društva: u stvari, prve su mi bile zatvorene, a od drugih sam bila potpuno odsečena.
– Većina stvarnih i legendarnih junakinja postizala je na ovom ili na onom drugom svetu slavu i sreću samo preko bolnih iskušenja koja su im nametali mužjaci.
– Istinski se nisam pokoravla nikome: bila sama i ostaću svoj vlastiti gospodar.
– Moji ukusi nisu propisani mojim godinama. Nisam bila “dete” već Ja.
– Taj svet mi je postajao turobniji naročito zato što je moja mašta sazrevala.
– Misli dolaze i odlaze u našu glavu kako im se svidi, ne verujemo namerno u ono što verujemo.
– Iskoristiti sve – nameravala sam da stvarno primenim tu lozinku. Prilično sam se brzo oslobodila te manije: štedeti zabadava, to je protivrečno i nije zabavno. Ali i dalje sam bila ubeđena da treba u punoj meri iskoristiti sve stvari i sebe samu.
– Koliko sam žudela za znanjem, toliko sam smtrala da ga je dosadno primenjivati.
– Odbijala me je pomisao na zajednički život.
“Uveče u krevetu, ne možemo čak ni plakati na miru, ako to želimo.”
– Poistovećivala sam se strastveno sa Džo (knjiga Male žene), intelektualkom. Nagla, svojeglava Džo se penjala na vrh drveća da čita; ona beše mnogo muškobanjastija i smelija od mene, ali sam se kao i ona užasvala šivenja, kućnih poslova, a volela knjige… Ali naročito me je oduševila odlučna pristrasnost koju je Lujza O. ispoljavala prema Džo.
… Naprotiv Džo je nadmašivala svoje čedne i lepše sestre strašću prema znanju, snagom svojih misli; njena nadmoćnost, isto tako očevidna, kao kod izvesnih odraslih osoba, jemčila je da će joj sudbina biti neobična. Bila je obeležena.
– I ja sam se smetrala ovlašćenom da u svojoj ljubavi prema knjigama i u svojim školskim uspesima vidim dokaze vrednosti koju će potvrditi moja budućnost. Postala sam u vlastitim očima ličnost romana… Tvrdila sam da ću biti i da jesam – van serije.
– Podređena zakonima, šablonima i predrasudama, ipak sam volela ono što je bilo novo iskreno i neposredno.
– Deset do petnaest dana vukla sam se tromo iz sata u sat, od danas do sutra. Jednog poslepodneva sam se svlačila u školskoj garderobi kad se pojavi Zaza.
Počele smo da razgovaramo, pričamo, raspravljamo; reči su mi navirale na usta, a u grudima mi se vrtelo hiljadu sunaca; zaneta radošću, rekla sam sebi:
” To mi je ona nedostajala!”
Trebalo je da se ona pojavi, da postanem svesna potrebe koju sam osećala za njom. Beše to munjevito otkriće.
Naglo se raspadoše u pramparčad pravila, navike, izanđali izrazi i preplavi me osećanje koje ne beše predviđeno nikakvim propisima.
Morala sam sebi priznati da zbog svoje naklonosti prema njoj postajem zavisna; nisam smela da se suočim sa svim posledicama te zavisnosti.
Nisam tražila da gaji prema meni isto takvo postojano osećanje: bilo je dovoljno da budem njena najdraža drugarica.
Divljenje koje sam osećala prema njoj nije mi umanjivalo vrednost u sopstvenim očima.
Ljubav nije zavist.
Nisam mogla da zamislim ništa bolje na svetu od toga da budem ono što jesam i da volim Zazu.
– U izvesnoj meri, bila sam žrtva obmane; osećala sam sebe iznutra, a nju sam gledala spolja: borba nije bila ravnopravna.
– Bila sam zapanjena kad se ona, usred audicije klavira, usudila da joj isplazi jezik (Zaza majci) i to je smela da učini zato što je računala na njeno saučesništvo, obe su se iznad glava publike rugale pravilima.
Da sam ja učinila neki izgred, moja majka bi se postidela; moj konformizam je izražavao njenu plašljivost.
Impulsportal