Inuiti sa Aljaske, narod koji je u svetu poznat po njima ne baš dragom imenu Eskimi, zatražili su da se više pažnje posveti njihovoj tradicionalnoj ishrani, koju ugrozavaju klimatske promene, zagadjenje i drugi faktori, a koja je deo njihove kulturne i etničke tradicije.
Inuit polarni savet Alaske objavio je izveštaj u kojem se navodi da je potrebno sprovesti istraživanja kako će sve te promene uticati na tradicionalnu ishranu, od ribe, preko bobica, do morskih sisara.
Portparolka tog saveta Karolina Behe rekla je da narod Inuita ima drugačije poimanje značaja hrane nekih drugih kultura. Prema njenim rečima, u urbanim sredinama na Aljasci na ishranu počinje da se gleda u smislu nutricionizma i kupovne moći.
Inuiti sebe vide ka deo arktičkog okruženja i raspoloživost tradicionalne hrane tesno je povezana sa zdravljem ekosistema, rekla je Baha.
Više od devedeset odsto namirnica koje se u gotovini kupuju u urbanim sredinama na Aljasci u današnje vreme potiče sa juga i stiže brodovima, ili avionima, a za Inuite hrana je poveznica izmedju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
Za Inuite, koji su opstali hiljadama godina u gotovo najneprijateljskijem klimatskom okruženju na zemlji, lov na severnoameričke irvase, berba malina i drugih bobica, njihova priprema, obrada, čuvanje, deo su vekovne tradicije, koja je postala deo muzike, obrazovanja, jezika tog naroda, i istorije koja se prenosi sa kolena na koleno.
“Naša tradicionalna hrana mnogo jer više od kalorija i hranljivih materija. Ona je životni tok naše kulture i odražava zdravlje celokupnog arktičkog ekosistema”, navodi se u izveštaju koji je objavio polarni savet.
Beta