Pregovori UN o klimi u Parizu (COP21) neće se završiti kako je planirano 11. decembra, već će se nastaviti barem još jedan dan jer pregovarači još pokušavaju da prevaziđu razlike kako, čak i da li, da podele troškove borbe protiv klimatskih promena i prelaska na čistiju energiju.
Produžavanje roka izgleda da nikoga ne brine, s obzirom na kompleksnost i značaj pitanja promene klime za planetu, kao i na činjenicu da se ni prethodni pregovori nisu završavali na vreme. Značaja dobrog sporazuma svesni su i međunarodni zvaničnici za migracije koji upozoravaju da ljudi u sve većem broju napuštaju domove ne samo zbog rata i ekonomskih nedaća, već i zbog ekstremnih vremenskih prilika koje su posledica globalnog zagrevanja.
Pregovarači iz više od 190 zemalja pokušavaju u Parizu da urade ono što nikada do sada nisu – da postignu globalni sporazum o smanjenju štetne emisije gasova za koju je krivac čovek i saradnji u prilagođavanju posledicama promene klime.
U večernjim satima 10. decembra pregovarači su se podelili u grupe i do ranih jutarnjih sati 11. decembra razgovarali kako bi približili stavove. Nakon “besane” noći, domaćin COP21, francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijus (Laurent Fabius) saopštio je da planira da konačnu verziju nacrta sporazuma o globalnoj borbi protiv promena klime dostavi u subotu, 12. decembra.
Dvonedeljni pregovori UN o klimi trebalo je da se završe 11. decembra, međutim, bilo je za očekivati da će, s ozbirom na kompleksnost i značaj svake reči u međunarodnom sporazumu, rok biti probijen, kao i mnogo puta do sada.
“Tekst neću predstaviti večeras (11. decembra), kao što sam planirao, nego u subotu (12. decembra) ujutru”, rekao je Fabijus za televiziju BFM i dodao: “Još treba da se radi … ide se u pravom smeru”.
Francuski ministar spoljnih poslova kazao je da je želeo da se konsultuje sa različitim pregovaračkim grupama kako bi to “stvarno bio tekst svih”.
“Taj tekst predstavlja sve zemlje u svetu i normalno je da je potrebno malo vremena pa ćemo prebaciti (rok)”, kazao je Fabijus.
Analitičari nisu zabrinuti
Analitičari smatraju da produžavanje pariskih pregovora ne mora nužno da bude loš znak.
Oni takođe kažu da nisu iznenađeni, pošto međunarodni pregovarači nastoje da postignu sporazum koji će izmeniti globalnu ekonomiju na dugi rok.
“Potreban je konsenzus”, rekao je novinarima ekonomista projekta Nova klimatska ekonomija Majkl Džekobs (Mićael Jacobs) dodajući da je ostalo još mnogo za pregovaranje.
Ekonomista i stručnjak za klimu Nikolas Stern (Nicholas) istakao je da je sporazum o smanjenju emisije ugljenika na dugi rok značajan za poslovni svet i da je zato potrebno postići “široki” sporazum.
“Oni koji danas investiraju moraju da budu uvereni da će to smanjenje emisije ugljenika biti profitabilno i da ulaganja povezana sa većom emisijom predstavljaju finansijski rizik”, kazao je Stern, prenela je agencija AP.
“Ti pregovori su važni. Bolje da im damo više vremena i da budemo strpljivi … Teško je da se 200 zemalja okupi i složi oko nečega. Zadobiti ih da se slože oko budućnosti planete i sporazuma o promenama klime verovatno je jedan od najtežih zadataka do sada”, prokomentarisao je Sem Baret (Sam Barratt) iz pokreta Avaaz.
Stara sporna pitanja
Pregovarači se i dalje spore oko toga kako podeliti teret borbe protiv promena klime i kako platiti hiljade milijardi dolara za prelazak na čistu energiju.
Neki pregovarači smatraju da nacrt sporazuma, koji je Fabijus predstavio u popodnevnim satima 10. decembra, omogućava bogatim zemljama da prebace odgovornost za borbu protiv globalog zagrevanja na svet u razvoju.
“Mi idemo unazad”, upozorio je malezijski delegat Gurdial Sing Nijar koji predvodi grupu “tvrdokornih” zemalja u kojoj su i Indija, Kina i Saudijska Arabija.
Te zemlje snažno se protive pokušajima SAD, Evropske unije i drugih bogatih zemalja da se izbore da i zemlje u razvoju koje se brzo razvijaju učestvuju u smanjenju emisije gasova sa efektima staklene bašte i da se najsiromašnijim zemljama pomogne u borbi protiv klimatskih promena. Očekuje se da to pitanje “diferencijacije” u klimatskim pregovorima UN bude među poslednjim koja će biti rešena.
“Radimo na tome”, rekao je američki državni sekretar Džon Keri izlazeći noćas iz jedne od sala za sastanke.
Nijar pak kaže da je nerazumno očekivati da zemlje poput Malezije brzo pređu sa fosilnih goriva, najvećeg izvora emisije gasova sa efektima staklene bašte, na čistije izvore energije.
“Ne možemo preko noći da je isključimo i pređemo na obnovljive”, kazao je Nijar i dodao: “Ako uklonite diferencijaciju, napravićete veoma ozbiljan problem zemljama u razvoju”.
Novi nacrt sporazuma, koji će već koliko sutra zameniti najnoviji, ima 27 strana, dve manje od prethodne verzije, i uključuje dugoročni cilj da se globalno zagrevanje zadrži “daleko ispod” dva stepena Celzijusa, pri čemu će se svi truditi da se rast temperature ograniči na 1,5 stepeni.
U dokumentu su u odnosu na prethodne ublažene neke stavke, uključujući oko specifičnih ciljeva smanjenja emisije i rokova.
Najveći izazov je kako definisati odgovornosti bogatih zemalja, koje su istorijski najveći zagađivač, i zemalja u razvoju poput Kine i Indije u kojima štetna emisija raste najbrže.
U nacrtu nije rešeno ni kako odgovoriti na zahtev najugroženijih zemalja da se reaguje na neizbežne posledice promena klime. Jedna od opcija je da se “gubitak i šteta” reše na način koji neće uključiti obaveze i naknadu, što je zahtev SAD.
Migracije zbog klimatskih promena
Međunarodni zvaničnici za migracije žele da globalni klimatski sporazum o kome se pregovara uključi rastući rizik od migracija zbog ektremnih vremenskih prilika.
Direktor Međunarodne organizacije za migracije Vilijam Lejsi Sving (William Lacy Swing) istakao je da je planeta danas suočena sa najviše migracija od Drugog svetskog rata, kao i da se vidi ono što je nazvao “antimigracionim stavom bez presedana”.
“Ako dodamo efekte promena klime … stvarno imamo elemente prave oluje”, rekao je Sving na marginama pariske konferencije i dodao: “Ovde smo da nađemo način da izbegnemo tu oluju”.
Prvi čovek Norveškog saveta za izbeglice Jan Egeland istakao je da je “svake sekunde jedan čovek prisiljen da beži zbog ekstremnih vremenskih prilika”.
Najmanje 19,3 miliona ljudi u svetu moralo je 2014. da napusti domove zbog prirodnih katastrofa, pokazuju podaci ženevskog Centra za monitoring interno raseljenih.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta/AP