Evropska komisija objavila je danas svoj predlog za obavezno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte po državama članicama Unije do 2030. godine.
U zavisnosti od BDP-a države, do tog datuma predvidjena su smanjenja od nula do 40 odsto u odnosu na nivo ispuštanja tih gasova registrovan 2005. godine.
Ove mere treba da doprinesu da Evropska unija ispuni obaveze preuzete na osnovu Pariskog sporazuma o klimi zaključenog u decembru prošle godine, da ukupno smanji emisije ovih gasova za 40 odsto.
Sadašnji predlozi odnose se na sektore koji nisu pokriveni evropskim tržištem uglja, kao što su gradjevinarstvo, poljoprivreda, upravljanje otpadom i saobraćaj koji su 2014. predstavljali 60 odsto od ukupnih štetnih emisija EU.
Najveći napori traže se od najbogatijih zemalja Unije, tako Nemačka, najveći emiter gasa sa efektom staklene bašte u Uniji treba da smanji nivo za 38 odsto, Velika Britanija, drugi po redu zagadjivač za 37 odsto i Francuska za 37 odsto. U ovom dokumentu se ne uzima u obzir najavljeni izlazak Britanije iz EU, čija zvanična procedura tek treba da počne.
S druge strane, manje bogate privrede EU treba manje da smanjuju emisiju štetnih gasova. Tako Bugarska treba da zadrži nivo ispuštanja štetnih gasova na nivou od 2005. Hrvatska, Letonija, Litvanija, Madjarska i Poljska (peti po veličini evropski zagadjivač) treba da smanje svoje emisije za izmedju dva i devet odsto.
Beta