Foto: Pixabay
Nova studija otkriva da se pacovi instinktivno kreću uz muziku, što je sposobnost za koju se ranije smatralo da je isključivo ljudska.
“Muzika čini da izgubite kontrolu“, pjevala je Misi Eliot u jednom od svojih hitova koji je gotovo nemoguće čuti a ne zaigrati. Sada su naučnici otkrili da pacovi takođe smatraju da je ritam neodoljiv.
Uvaženo mišljenje je da je ova sposobnost jedinstvena za ljude i naučnici kažu da otkriće pruža uvid u životinjski um i porijeklo muzike i plesa.
“Pacovi su pokazali prirodnu – to jest, bez ikakve obuke ili prethodnog izlaganja muzici – sposobnost da sinhronizuju pokrete sa muzikom koju čuju“, rekao je dr Hirokazu Takahaši sa Univerziteta u Tokiju.
“Muzika snažno privlači mozak i ima duboke efekte na emocije i spoznaju“, dodao je profesor.
Iako je u bilo primjera životinja koje plešu uz muziku – Tik-tok ima bezbroj primjera – studija japanskog tima istraživača jedno je od prvih naučnih istraživanja ovog fenomena.
U studiji, objavljenoj u žurnalu “Science Advances”, 10 pacova je opremljeno bežičnim, minijaturnim akcelerometrima za mjerenje i najsuptilnijih pokreta glave. Zatim su im puštani jednominutni odlomci iz Mocartove Sonate za dva klavira u D-duru, u četiri različita tempa: 75, 100, 200 i 400 odsto originalne brzine. U istraživanju je učestvovalo i 20 volontera (ljudi).
Naučnici su pretpostavili da će pacovi više voljeti bržu muziku jer njihova tijela, uključujući otkucaje srca, rade bržim tempom.
Nasuprot tome, vremenska konstanta mozga je iznenađujuće slična među vrstama.
Međutim, rezultati su pokazali da su i pacovi i ljudi imali optimalnu usaglašenost ritma kada je muzika bila u opsegu od 120-140 otkucaja u minutu, što je blizu originalnih 132 otkucaja u minutu Mocartove kompozicije. To sugeriše da imamo zajedničko omiljeno područje za praćenje ritma.
Naučni tim otkrio je i da su pacovi i ljudi “taktirali” glavom u sličnom ritmu i da bi pomjeranje glave jenjavalo što bi muzika bila brža.
“Naši rezultati sugerišu da optimalni tempo za sinhronizaciju otkucaja zavisi od vremenske konstante u mozgu“, objašnjava Takahaši.
Njegov tim sada planira da istraži u kakvoj su druga muzička svojstva poput melodije i harmonije vezi sa dinamikom mozga, prenosi “RTS”.
“Takođe, kao inženjer, zainteresovan sam za korišćenje muzike za dostizanje sreće“, rekao je profesor Takahaši.
Izvor: RTS