Portret: Monty Python's Flying Circus

Ključno poglavlje u istoriji čudesnog humora predstavljao je tim poznat pod nazivom Monty Python's flying circus, kojeg su činili: John Cleese, Eric Idle, Graham Chapman, Terry Jones, Michael Palin i Terry Gilliam, grupa entuzijasta – zezatora s univerziteta Oxford i Cambridge (samo je Gilliam, tvorac kultnih animacija, bio student koledža u Los Anđelesu).

Naslovna foto: LKAnimator

Autor: Impuls

And now for something completely different

Istinski čudaci i nekonformisti svih vrsta stvarali su tokom 20. veka novu vrstu humora – humora dovedenog do protivurečnosti zdravom razumu, prepunog preterivanja i rafiniranosti, kojem se urnebesno smejemo a da nam često nije baš sasvim jasno čemu se, ni zašto, zapravo smejemo. Od Antologije crnog humor nadrealiste Bretona, iz 1937., preko apsurdnih drama Semjuela Beketa i Ežena Joneska, kratkih priča Danila Harmsa do filmova Luisa Bunjuela i Vudija Alena razvijao se novi vid humora i smeha – kao lud na brašno, jednostavno nazvan – nadrealistični humor.

Ključno poglavlje u istoriji čudesnog humora predstavljao je tim poznat pod nazivom Monty Python's flying circus, kojaeg su činili: John Cleese, Eric Idle, Graham Chapman, Terry Jones, Michael Palin i Terry Gilliam, grupa entuzijasta – zezatora s univerziteta Oxford i Cambridge (samo je Gilliam, tvorac kultnih animacija, bio student koledža u Los Anđelesu). Kraljevski filharmonijski orkestar odlazi u klozet, Vreme razmrdavanja za sove i Kriza identiteta čoveka druge polovine dvadesetog veka – samo su neki od radnih naslova ove otkačene ekipe.

…IT’S…

Priča o pajtonovcima ima svoju predistoriju. Davne 1963. godine student prava sa Kembridža, Džon Kliz, okuplja ekipu istomišljenika u zabavnu trupu The Footlights. Grupi se vremenom priključuju i budući članovi letećeg cirkusa: Ajdl i Čepmen s Kembridža, te Džons i Palin s Oxforda. Upoznavši se sa Klizom u Nju Jorku, zadnji se priključuje Gilijam. Radeći na teatarskim, TV i radio serijama poput: Cambridge circus, We have ways of making you laugh, I am sorry ill read that again i Do not adjust your set, grupa se pročula po iščašenom humoru i van granica Velike Britanije. Svestranost, visokoobrazovanost i izuzetan talenat budućih pajtonovaca veoma brzo su došli do izražaja – parodija, satira, kvalitetna muzika i sjajna gluma već tada trijumfuju nad bezidejnošću i rutinom okoštalih TV šema.

Stekavši neophodno iskustvo i uigranost, ekipa veoma brzo dolazi u kreativnu autorsku fazu, čiji plodovi će im doneti svetsku slavu i uspeh. Naime, u periodu između 1969. i 1975.godine nastaje antologijski pajtonološki ciklus uvrnutih i sasvim različitih antiskečeva – parodija, smeštenih u četiri serijala od 45 epizoda. Ludilo zvano And now for something completely different počinje da se prvi put emituje na BBC – u famoznog 5.oktobra 1969. godine.

Pre nego što kažem nešto više o ovom genijalnom serijalu, spomenuo bih dve – tri čudesne povijesne koincidencije. Prva od njih je ta da se na isti dan, sedam godina ranije, dakle 5. oktobra 1962 pojavio prvi singl rock and roll benda The Beatles, liverpulske skupine koja će definitivno obeležiti šezdesete godine (pre svega muzikom, ali i veoma specifičnim smislom za humor) i okrenuti svet i mnoga shvatanja života zauvek naglavačke. Druga od koincidencija sama po sebi je čudo bez presedana – 5.oktobar 2000. u Srbiji. Šta se tog dana zapravo desilo u zemlji Dembeliji, sam Bog zna – revolucija, evolucija ili obična prevara u stilu bespuća povijesne zbilje…odlučite sami. Treća, i za našu priču najbitnija je veza između istovetnog i istovremenog (5.oktobar 1969.) kreativnog vrhunca genijalnog stripa Alan Ford (žestoke socijalne satire i ništa manje otkačenog brixyjevskog humora) i već pomenutog serijala – bila su to dva dotad nezabeležena trijumfa ludila i pokušaja da se učmali svet prikaže iz sasvim, sasvim različitog ugla – u svakom slučaju veoma uspešno.

Serijal o nečemu sasvim različitom po formi je predstavljao polučasovni šou humora, satire, animacije, muzike i koječega sve ne, stilski bitno različit od bilo čega do tada viđenog. Antiskečevi u kojima se pajtonovci pojavljuju kao: autori, režiseri, glumci i animatori, scenografi, muzičari , producenti … i sve ostalo, bili su neviđena parodija društva u kojem su nastali i života uopšte. Pozadinski efekat činila je uparložena i letargična birokratski organizovana TV mreža i država (BBC, Great Britain) u žabokrečini tradicije, idealno tle za uspon novih ideja i parodiju starog. Kao studenti književnosti, prava, istorije i medicine pajtoni su sa ogromnim predznanjem vešto ismevali sve i svakoga, naravno, uvek sa stilom i rafiniranošću. Istorijske ličnosti, političari, kraljevska porodica, umetnici i filozofi, domaćice i radnici, malograđanština i posebno BBC našli su se na udaru ove ingeniozne šeretske ekipe – bio je to do tada neviđeni totalni trijumf humora nad stupidnom uobraziljom tzv.ozbiljnih i uspešnih ljudi. Oduzimajući stvarima nepotrebnu preuzvišenost, pajtonovci su ih svodili na pravu meru.

Meaning of life

Pišući ovaj omaž – tekst, kroz suze smehuljice se prisećam gomile nezaboravnih scena nečeg sasvim različitog, kao i mog prvog susreta sa ovim inteligentnim šeretima: bilo je to davne 1989.godine, zahvaljujući kultnom noćnom programu TV Sarajeva (da, tada se to tako zvalo – nije bilo interneta, kablovske i miliona besmislenih kanala koji emituju glupost i prazninu), a u epizodi koju sam tada gledao pojavljuje se čuveno društvo za zbunjivanje mačaka!). Bio je to pravi šok i čudesna radost (nakon svega u čemu sam do tada uživao kao ljubitelj otkačenog, crnog, apsurdnog, britanskog ili kako se već beše zvaše ta vrsta humora – od stripova poput Alana Forda, preko The Muppet show programa – gospoda sa balkona Waldorf i Statler – dva moćna cinika i moja večna inspiracija, do recimo serija Mućke – Only fools and horses i Alo, Alo, te domaće, sarajevske varijante pajtonovaca – legendarne Top liste nadrealista)… Prisećam se legendarnog Klizovog silly walk ludila, fudbalske utakmice koju igraju filozofi, zatim planinarenja niz ulice Londona, mister Neutrona, niza urnebesnih parodija na smarajuće TV emisije i voditelje BBC – a, smrtonosnog vica koji na ratištu čini čuda, parodije filmova Sema Pekinpoa…niza koji je zaista nepregledan i veoma teško opisiv. Spomenuću još samo da je neponovljivi ciklus zaživeo i kao film, nešto u stilu best of skečeva.

Kreativni vrhunac Monti Pajton trupe usledio je sedamdesetih godina 20.veka. Na red je došao niz igranih filmova, a uz njih i knjige, ploče i glumačka ostvarenja kod drugih reditelja. Kultna trilogija ostaće zauvek upamćena, a čine je filmovi: Monti Pajton i sveti Gral (1975.), Brajanovo žitije (1979) i remek delo nadrealizma, totalni filozofski trijumf nečeg sasavim različitog – Smisao života (1983.). Bile su to religiozne i istorijske teme, obrađene iz posebnog filozofsko – pajtonološkog ugla. Bez ikakvog lažnog moralisanja i autocenzure na videlo dana su isplivale mnoge večne istine i nepobitne činjenice propuštene kroz satirični filter otkačene trupe. Niko jednostavno nije pošteđen – svidelo se to nekom ili ne, sve je ogoljeno do granice beskompromisnog humorističnog bola. Potoci suza preplavili su mnoge bioskopske dvorane.

Narednih godina gledali smo pajtonovce u solo projektima. Kao reditelji, glumci i scenaristi pojavljivali su se u nizu ostvarenja. Pomenimo neke od njih: Brazil, Tačan kao sat, Riba zvana Vanda, Viking Erik, Lavirint, Avanture Barona Minhauzena, Kralj ribara, Fierce animals, Splitting heirs…
Iako u potonjim ostvarenjima nisu uspeli da se uzdignu do nadrealnog nivoa prvih petnaestak godina stvaralaštva, legenda o njima ostala je neokrnjena. Ono što su ostavili za sobom pomerilo je lavinu novih nadrealista i okrenulo sliku sveta bar za 360 stepeni. Duh sasvim različitih ostaje i dalje da živi, gledajući na život i svet sa mnogo vedrije strane.

Zato, dragi moji ljubitelji humora, ne uzimajte uvek u životu sve zdravo za gotovo – uvek postoji NEŠTO SASVIM RAZLIČITO.

By Mizzy, completely different man, november 1998.

Autor: Dragan Uzelac

Impulsportal