Connie Converse nije uspjela steći slavu kao pjevačica i kantautorka 50-ih godina prošlog stoljeća. Umjesto toga, samo je misteriozno nestala. Na stotu godišnjicu od njenog rođenja i 50 godina od njenog nestanka, ostaje upamćena kao veliki izgubljeni talenat.
Prihvatila bih činjenice kao što prihvatam činjenicu da je zrno graška zeleno ili da je kanarinac žut. Tako, dakle, stoje stvari, rekla bih. Ali ja sam se razgnijevila zato što je on bio gnijevan. Ipak je nevjerovatno, pomislih dok sam listala večernje novine, da je tako moćan čovjek podlegao gnijevu. Ili je možda gnijev nekakav zao duh - nerazdvojeni pratilac vlasti?
Smrt legendarnog francuskog glumca Alena Delona u 88. godini obilježila je svijet sedme umjetnosti prethodnog vikenda, ostavljajući porodicu, poštovaoce, kolege i saradnike u tuzi i poštovanju.
Sedamdesete godine prošlog veka su bile izuzetno plodonosne, pogotovo kada je u pitanju muzička scena a najviše kada suzimo krug i uperimo pažnju ka Njujorku. U trenutku kada disko divlja u mejnstrimu a džez vlada klubovima, došlo je vreme za malde koji su želeli da se izraze drugačije od svojih savremenika sa Vudstoka. Rokenrol i bluz su i dalje živi, međutim njihov glas nije bio dovoljan da izrazi nezadovoljstvo i ukaže na probleme u društvu.
Crveni tepih, poneka holivudska zvezda pod svetlima reflektora, stvaraoci iz raznih krajeva sveta i publika koja se uzbuđeno tiska pred šalterom za prodaju karata.
Pozorište, onda kada ispunjava svoju misiju, traži pažnju. I to je sve što mu je potrebno. Za potpuni pozorišni ugođaj nije nužno veliko teatrološko predznanje. I to je jedna od njegovih osnovnih prednosti.
„Madona u crkvi”, detalj, Jan van Ajk, foto: Google Arts & Culture
„Kao što sunčeva svetlost prodire kroz prozorsko staklo bez da ga ošteti i probija njegovu čvrstu formu neprimetno suptilno, ne ozleđujući ga kad prolazi, niti ga uništavajući na putu nazad, tako je reč božja, sjaj Oca, pohodila devičanske odaje a zatim je otišla dalje, iz zatvorene materice” rekao je nekada davno Bernard od Klervoa, sveštenik, teolog, mistik i filozof, pripadnik cistercitskog reda. Njegove reči zapisane su četiri veka pre nego što će flamanski majstor Jan van Ajk uzeti kist u ruke i uljanim bojama (tada još uvek novim i revolucionarnim) na dasci naslikati lik Bogorodice Kraljice nebesa.
