Pjesma "Ako", pjesnikinje i urednice Impuls portala Jelene Jevđenić, nagrađena je drugim mjestom kao najbolja pjesma u regionu za 2016. godinu, prema izboru časopisa za kulturu, književnost i društvene teme "Avlija".
Što dalje ide, bolje za mene. Ne želim filozofiju, traktate, dogme, religiju, izlaz, istine, odgovore, ništa iz podruma nagodbe. On je najhrabriji, nemilosrdni pisac...
O, čarobna organska ljepoto, koja se ne sastojiš ni iz uljane boje ni iz kamena, već materije žive i raspadljive, pune grozničave tajne života i truljenja! Pogledaj divnu simetriju ljudskog sklopa...
U vreme kada je pisao ovo pismo, autor Majstora i Margarite bio je u očajnim prilikama – nije hapšen ni proteran u inostranstvo, ali su ga proglašavali antisovjetskim i reakcionarnim elementom i zabranjivali mu dela. Usledio je telefonski poziv od vrhovnog vođe lično, koji ga je upitao: „Ali zar vi zaista želite dozvolu za odlazak u inostranstvo? Nismo vam, nadam se, toliko dosadili?“
Tokom celog života susreo sam se samo s jednim, ili dva čoveka koji su se razumevali u umetnost šetnje, one šetnje koja je genijalnost, one koja je, tako reći, sveto lunjanje. Engleska reč sauntering, koja isto to izražava, starog je porekla. Nastala je u ono vreme kada su mnogi - u srednjem veku - špartali drumovima, živeli od milostinje, i hodočastili u Sainte Terre, Svetu zemlju. U Svetu zemlju su išli ovi Svetozemaljci, ovi suntereri, sveta lunjala.
Ne treba donositi decu na ovakav svet. Ne treba beskonačno produžavati patnju ili umnožavati rod ovih požudnih životinja koje nemaju nikakvih trajnih osećanja, već samo ćudi i taštine koje ih vuku sad na ovu, san na onu stranu.
