Foto: Freepik
Nevidljivi rad koji održava porodice, radna mjesta i društva u funkciji – i šta možemo da uradimo u vezi sa pregorjevanjem njegovatelja. U svom vodiču kroz temu, organizacija UN Women objašnjava kako podijeliti brigu i mentalni teret koji uglavnom nose žene.
Znate onaj glas u vašoj glavi – „ima li dovoljno hrane kod kuće“; „da li su vakcine mog djeteta ažurne“; „ko će se brinuti o mojoj bolesnoj majci dok radim“ – neprekidna lista odluka koje neko mora da donese i zadataka koje neko mora da obavi?
Ovo je mentalno opterećenje, a u mnogim domaćinstvima ga prvenstveno snose žene kao...
Foto: Impuls
Sudovi u Republici Srpskoj počeli su mijenjati praksu koja je godinama omogućavala kompanijama za naplatu potraživanja da prenose dugove na povezane firme i preko njih nastave prinudnu naplatu, saznaje CAPITAL.
Piše: Andrijana Pisarević
Takva praksa mogla bi označiti početak kraja modela po kojem su kompanije za naplatu potraživanja, poput sarajevskog “Eos Matrixa”, preuzimale nenaplative, zastarjele i sporne dugove propalih preduzeća, poput Mikrokreditnog društva “Sinergija” i Mikrokreditne organizacije “Prizma”, a potom ih prenosile na povezanu firmu “ODM Collections” radi nastavka prinudne naplate.
Ovakvu praksu zabranio je ranije Ustavni sud BiH, čije su odluke obavezujuće za sve sudove, zauzevši stav da kupovina...
Ilustracija
Projekat solarne elektrane „Dubovik“ u Krupi na Uni predstavljen je kao jedna od najvećih investicija u obnovljive izvore energije u BiH, a iza nje je mreža poznatih političkih i poslovnih veza. Investitor je firma povezana sa Semirom Rastoderom, vozačem koji je ubio pješakinju Havu Dovadžiju i nije odgovarao. Studiju će izraditi banjalučki Institut za građevinarstvo, nekada dio poslovnog sistema „Integrala“. Imena vode prema krugovima bliskim SDA i SNSD-u. Neobjašnjeno je i pitanje o porijeklu 158 miliona KM, koliko će biti uloženo u gradnju.
Piše: Žana Karić Gauk
Politika u Bosni i Hercegovini, tačnije SDA i SNSD su ih stvorile, zahvaljujući tim...
Foto: Profimedia
Dok se Evropa suočava s toplotnim talasom i temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa, kompanije pokušavaju da zaštite radnike, održe poslovanje i iskoriste nagli rast potražnje za svime što bi moglo da donese olakšanje.
U Njemačkoj je logistički gigant DHL opremio dostavljače "rashladnim kutijama" u kojima se nalaze višekratni rashladni peškiri, rashladne narukvice koje se aktiviraju vodom i zaštite za vrat od UV zračenja, dok više od 111.000 poštanskih radnika nastavlja svoje rute po vrućini, piše Rojters.
Građevinske kompanije pomjeraju radno vrijeme, tako da posao počinje ranije i završava se prije najtoplijeg dijela dana, dok se trgovci bore da odgovore na...
Istraživanje pokazuje da sistemi zasnovani na učinku mogu navesti sasvim obične ljude na izvršenje ekstremnih zločina/ Foto: Keystone/Hulton Archive/Getty Images
Hana Arent je bila u pravu: zlo je banalno. Istraživanja iz Argentine i Njemačke dokazuju da diktature svjesno regrutuju lojalne gubitnike, koji kroz mučenja i likvidacije traže prečicu za napredak u karijeri.
Sve je počelo jednim usputnim komentarom u Argentini. Politikolog Adam Šarpf je u Buenos Ajresu sprovodio istraživanje za svoju disertaciju, kada je jedan vladin zvaničnik tokom razgovora u kafiću rekao da su u vrijeme vojne diktature ljudi koji su obavljali najprljavije poslove za režim bili „u suštini idioti“.
U Argentini je tokom...
Foto: Impuls
Iako je Vlada Republike Srpske još početkom marta dodelila koncesiju firmi SolarWin iz Banjaluke za izgradnju solarne elektrane na području Mesne zajednice Stepen kod Gacka, ugovor sa investitorom još nije potpisan, piše Direkt.
„Postupak je okončan. Vlada je donela rešenje“, rekao je Đokić odgovarajući na pitanje Direkta o statusu SE Gacko.
Međutim, na dodatno pitanje da li je ugovor potpisan, ministar je odgovorio da nije.
„U pripremi je za potpisivanje“, kazao je Đokić.
Time je otvoreno pitanje zbog čega ugovor nije zaključen u roku i kakve posledice može imati činjenica da je koncesija dodeljena, ali nije zaključena ugovorom.
Od početka protiv volje meštana
Priča...
Foto: Pixabay
Najveći rashodi političkih subjekata u BiH su režijsko-administrativni troškovi i troškovi propagande.
Piše: Ljupko Mišeljić
Političke stranke u Bosni i Hercegovini finansije crpe najviše iz javnih izvora finansiranja. Uvid u finansijske izvještaje dostavljene Centralnoj izbornoj komisiji Bosne i Hercegovine (CIK) pokazuje da su ostali prihodi i doznake iz javnih izvora finansiranja u odnosu jedan naprema četiri.
Prihodi od članarine i imovine, priloga fizičkih i pravnih lica, nenovčanih donacija, uz račune koje stranke nisu imale obavezu platiti, godišnje iznose oko pet miliona konvertibilnih maraka. Doznake iz budžeta svih nivoa vlasti na godišnjem nivou u rasponu su od 18 do 23 miliona konvertibilnih...
Foto: Damjana Vidicheska
Žene u BiH imovinu često prepuštaju braći ili drugim članovima porodice, čak i kada su u lošijoj finansijskoj situaciji.
Piše: Aida Đugum
U Bosni i Hercegovini (BiH) žene imaju jednaka prava na imovinu, barem na papiru. U praksi, mnoge je se odriču. Ne zato što moraju, nego zato što vjeruju da tako treba.
To potvrđuje i dugogodišnje iskustvo Lane Jajčević, pravne savjetnice u Fondaciji Udružene žene iz Banje Luke, koja decenijama radi sa ženama žrtvama porodičnog nasilja.
Kroz savjetovalište ove fondacije prošlo je više od 10.000 žena.
“Žene kao da se boje imovine na svoje ime”, kaže Jajčević.
Iako ih savjetuje da bi...
Foto: Impuls
Bosna i Hercegovina bez PRTR sistema nema pouzdane i javne podatke o zagađivačima, a bez transparentnosti nema ni stvarnog pritiska na industriju, niti efikasne zaštite zdravlja građana.
Razgovarala: Amra Brkić-Čekić
Prof. dr. Samir Lemeš, dekan Politehničkog fakulteta Univerziteta u Zenici i predsjednik upravnog odbora “Eko Forum Zenica” u razgovoru za Inforadar govori o problemima zagađenja okoliša u BiH, te važnosti Protokola PRTR (Protokol o registrima ispuštanja i prenosu zagađujućih materija). Objašnjava zbog čega u BiH ne postoji jedinstvena i javno dostupna baza podataka o emisijama štetnih materija. Lemeš upozorava da bez transparentnih podataka nema ni stvarnog pritiska na zagađivače ni...
Foto: Freepik
Dječaci se snalaze u gomili ekstremnog sadržaja na mreži. Dajte im alate da ga razumiju, preispitaju i suprotstave se.
Mladi ljudi širom svijeta provode sate onlajn, skrolujući, povezujući se, učeći, igrajući igre ili jednostavno zabavljajući se. U Sjedinjenim Američkim Državama provode i do osam sati dnevno onlajn, a u prosjeku pet sati na društvenim mrežama. U onlajn prostorima, mnogi se susreću sa manosferom: mrežom digitalnih zajednica i uticajnih ljudi koji oblikuju način na koji dječaci razumiju samopouzdanje, veze i šta znači biti muškarac.
Nije sav onlajn sadržaj štetan. U stvari, veliki dio je osmišljen da djeluje poistovjetno, zabavno ili čak...
