Foto: Impuls
Potraživanja nastala iz kredita Mikrokreditne fondacije “Prizma” od prije gotovo dvije decenije i dalje su predmet zahtjeva za naplatu nekoliko agencija koje ignorišu presude sudova o zastarjelosti, pa čak i odluke kojima je utvrđeno da nisu ni postojala.
Piše: Andrijana Pisarević
Među takvim slučajevima su i prijateljice M. A. i S. G, iz Sarajeva od koje kompanija “ODM Collections” traži nešto više od 3.100 KM po osnovu “Prizmina” dva kredita čija je naplata pred sudom osporena prije čak sedam godina i to zbog zastare.
U pitaju je kompanija povezana sa agencijom “Eos Matrix”, koja se proslavila po velikim pritiscima na građane kojima po svaku cijenu želi da naplati zastarjela i nepostojeća potraživanja, čak i kada postoji sudska presuda.
Zbog “lošeg glasa” na koji je “Eos” došao zbog svoje politike poslovanja, o čemu mediji pišu godinama unazad dok nadležni ne reaguju i ostavljaju desetine hiljada građana da se bore sa njihovim pritiscima, dio nenaplativih potraživanja prebacili su na svoju novu firmu i nastavljaju po istom obrascu.
Sarajka M. A. objašnjava da su u pitanju dva kredita iz 2008. godine, od 1.000 KM ni 3.000 KM koje je podigla njena prijateljica i to da bi njoj pomogla da riješi finansijske probleme.
Priča da iako su pred sudom još 2019. godine dokazale da je na ovim kreditima nastupila zastara, danima unazad dobija poruke od “ODM Collections” i pozive da izmiri potraživanja, koja je prethodno “Eos Matrix” naplaćivao od nje.
“Prizma nije u zakonskom roku podnijela tužbu za naplatu potraživanja i dug je zastario što je potvrdio Opštinski sud u Sarajevu. Ipak ja sam do tada isplatila 1.000 KM “Eosu”, samo da moju prijateljicu koja mi je pomogla, ostave na miru. Međutim, na sudu smo dokazali ne samo zastaru, nego je sudija objasnio da mi “Eos” nije ni mogao naplaćivati ovo potraživanje jer ono nije ni bilo preneseno na njih“, objašnjava ona.
Međutim, priča ona, to njima ništa ne znači, jer su nastavili da pritišću i zovu.
“Sudija mi je tada rekao da smo prevarene i da ih trebamo tužiti i tražiti povrat novca, ali nama nije bilo do toga. Htjela sam samo da me ostave na miru. Međutim, sad su krenuli pozivi iz “ODM Collections” i pritisci da platimo ono što je sud objasnio prije sedam godina. Zvali su me i nudili da otplatim 80 odsto, pa 50 odsto. Pojavili su se kao da nikad nikakvog procesa nije bilo. Prave se da kreću ispočetka“, kaže ona.
M. A. objašnjava da su joj početkom prošlog mjeseca usmeno rekli da sada duguje 3.650 KM (sa kamatama) i nudili da isplati 1.825 KM u roku od 15 dana i prijetili joj pokretanjem postupka prinudne naplate uz “bombardovanje” sms porukama.
U presudi iz 2019. godine nedvosmisleno se ističe da se mora primijeniti rok zastare od pet godina i da su sve radnje koje su preduzete nastale nakon tog roka.
“Sud je time utvrdio da je u ovoj pravnoj stvari nastala zastara 13. maja 2015. godine“, navedeno je u presudi.
„ODM Collections“ bez odgovora
Na pitanja koja smo poslali “ODM Collections” nismo još uvijek dobili odgovor. CAPITAL je i ranije pisao o njihovom poslovnom modelu naplaćivanja sumnjivih, nenaplativih, a u brojnim slučajevima i nepostojećih potraživanja.
Iskustva su pokazala da građani koji nisu pristali na njihove pritiske i koji su potražili sudsku zaštitu, uglavnom napismeno dobijali da nisu dužni, da su im otpisivani nepostojeći krediti.
Advokat Din Tešić, čija je kancelarija specijalizovana za sporove vezane za nekretnine, eksproprijacije i bankarstvo i koji zastupa stotine žrtava “Prizme” i “Eos Matrixa”, kaže da su pritisci i proganjanje navodnih dužnika postali zaštitni znak ovih agencija.
Kaže da je najveći dio potraživanja “Prizme” nenaplativ i ujedno sporan i problematičan, a da su neki manji naplativi, čisto da bi ta firma mogla da prikaže da ima nekih osnova da ih traži.
“Posebno je problematično koliki pritisak prave na građane. Tim dužnicima od kojih pokušavaju da naplate potraživanja oni upisuju obligaciju kod Centralne banke BiH. To je nezakonit pritisak kod ljudi koji više ne mogu ostvare svoja prava, podignu kredite, kupe stan ili nešto slično. U više predmeta smo dokazivali da oni imaju pravo da vode tu vrstu obligacija samo u svojim finansijskim knjigama, ali ne da javno istupaju sa nenaplativim potraživanjima, zasnovanim na potencijalnoj i dobrovoljnoj obavezi pojedinaca“, objašnjava Tešić.
Referišući se na svakodnevne pozive i psihičke pritiske na građane, pita zašto tužilaštva i policija ne vide ili su neosjetljivi na muke građana.
“Smatram da tu ima elemenata proganjanja, kao i pokušaj iznude na neki način. Takav pritisak je nezakonit. Ako je obligacija neutuživa i zavisi od dobre volje građana, nema niko pravo da ih pritišće“, kaže Tešić.