Foto: Davor Puklavec/PIXSELL
Svaki seksualni kontakt za koji ne postoji izričiti, entuzijastični pristanak sud će prepoznavati kao akt silovanja, na osnovu usvojenih amandmana na krivični zakon u Sloveniji.
Zakonodavne promene u skladu sa principom „samo da znači da” predstavljaju istorijski trenutak, prokomentarisala je direktorka SOS telefona za žene i decu Maja Plaz, prenosi Total Slovenia News.
Izmenom definicije silovanja žrtva se oslobađa tereta dokazivanja silovanja. Dok je prema pređašnjoj definiciji žrtva morala da dokazuje da je optuženi pretio žrtvi ili je prisilio na seksualni čin, prema novoj optuženi će morati da dokazuje da je imao izričit pristanak druge osobe na seksualni odnos.
Zakonskim redefinisanjem seksualnog nasilja Slovenija se uvrstila u red evropskih zemalja koje su prilagodile svoje zakonodavstvo Istanbulskoj konvenciji. Takve države su još uvek u manjini.
U većini evropskih zemalja zakon i dalje podrazumeva prisilu, upotrebu sile, pretnju silom ili nemogućnost odbrane da bi se krivično delo prepoznalo kao silovanje.
Problem sa zakonom koji prepoznaje silovanje tek uz dokazivanje postojanja prisile ili pretnje je višestruk. Opterećivanjem žrtve seksualnog nasilja teretom dokazivanja, žrtva trpi dodatnu psihičku bol.
Nadalje, saznanja iz neourobioloških istraživanja pokazuju da u trenutku seksualnog napada potencijalni odgovor žrtve može biti beg, suprotstavljanje ili ukočenost (zamrzavanje). Silovanje je iz perspektive žrtve često nedokazivo upravo zbog učestalosti fiziološke reakcije ukočenosti. O tome smo detaljnije pisali ovde.
Usvojeni amandmani na krivični zakonik rezultat su duge kampanje i borbe organizacija koje se bave žrtvama seksualnog nasilja, izjavio je narodni poslanik partije Levica Matej T Vatovec.