Foto: N1
Aleksandar Vučić je na skupu 27. juna najavio da su mu ovo poslednji dani i poslednje nedelje na dužnosti, ali nije rekao koliko ih je. Mnogi ističu Anu Brnabić kao idealnu kandidatkinju SNS-a za mesto predsednika. Odana je Vučiću što joj je donelo dva premijerska mandata i jedan na čelu parlamenta. Ali je pitanje da li isto to smatra i biračko telo
Piše: Dejan Kožul
Da li će i kada će biti održani izbori, kao i koji će izbori biti održani, da li predsednički i parlamentarni zajedno, ili će biti odvojeni, zna možda samo jedan čovek u Srbiji, iako ni to nije sasvim izvesno. Da je neupućeni posmatrač imao prilike biti u Srbiji krajem juna pomislio bi da je predizborna kampanja u punom toku. Problem je što to može pomisliti i upućeniji posmatrač.
Na skupu održanom 27. juna ispred Skupštine Srbije predsednik Aleksandar Vučić je rekao “sledi vam i veliko povećanje penzija i pre januara, dakle računamo u novembru i decembru, već ove godine. A imaće i pre toga nešto što će mnogo da vas obraduje”.
Dodao je i da su ovo njegovi “poslednji dani i poslednje nedelje kao predsednika Republike”, ali, kao ni jednom do sad, nije precizirao koliko je to poslednjih dana i koliko poslednjih nedelja. Dana ima nešto više od 300, koliko je ostalo do isteka mandata, baš kao što nedelja ima manje od 50. A, ako se desi da se zaista povuče, što je u više navrata najavljivao, najkraći rok za održavanje izbora od momenta podnošenja ostavke je 30 dana i oni treba da budu završeni do 60 dana od momenta podnošenja ostavke.
Ostavku podnosi predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić, koja samim tim postaje i vršiteljka dužnosti, što može biti tri meseca. Ključno pitanje je ko će biti kalif umesto kalifa? Mnogi ističu Anu Brnabić kao idealnu kandidatkinju SNS-a za mesto predsednika i što se Aleksandra Vučića tiče ona to sigurno i jeste jer ima ključnu karakteristiku – odana je, što joj je donelo dva premijerska mandata i jedan na čelu parlamenta.
Ali je pitanje da li isto to smatra i biračko telo. Ni za jedan od spomenutih mandata ona nije bila istaknuta kao kandidatkinja, te SNS, odnosno Vučić nikad nije bio na toj vrsti testa. Prvenstveno je on bio nosilac lista, pa je stavljan znak jednakosti između SNS-a i njega, kako na predsedničkim, tako i na svim dosadašnjim parlamentarnim, ali i lokalnim izborima. Moglo bi se reći da je sad postao pomalo i žrtva tih odluka, ako se o čoveku koji ima apsolutnu vlast može govoriti kao o žrtvi.
Što se tiče parlamentarnih izbora, procedura je takva da premijer predlaže samoukidanje parlamenta, a predsednik onda to prihvata i izbori se raspisuju najranije 45 dana od ostavke vlade koja u tehničkom mandatu potom može trajati i duže, što i ne bi bilo prvi put. Postoji i opcija da predsednica Skupštine iskoristi ustavna ovlašćenja i da mandat za formiranje vlade da nekom drugom i da se formira vlada. Do toga će doći samo uz odobrenje, tada već bivšeg predsednika, odnosno Aleksandra Vučića koji se opet spominje kao izvesni kandidat za premijera, ako se kandiduje ispred SNS-a za izbore.
Stiče se utisak da je njemu prihvatljiva ta ideja jer kao što je rekao na skupu: “Rekao sam predsedniku SNS-a i rukovodstvu da ću još na predstojećim izborima, ako to budu tražili i želeli, zajedno sa vama pomoći da dobijemo narodno poverenje”. Čak je predložio i naziv liste: “Ujedinjena Srbija”.
Predstavljajući na skupu “paket novih mera za poboljšanje životnog standarda građana” Vučić je ipak suzio vremenski prostor za održavanje izbora. “Imaćemo uskoro izbore. Kad kažem uskoro, u naredna tri, četiri meseca, to je to. Ne znam šta bih vam više rekao. A što se tiče toga hoću li se ili se kandidovati za predsednika vlade, svakako će, šta god da uradim i kakvu god odluku da donesem, ona biti transparentna, kao što sam učinio i sa najavom podnošenja ostavke. Ni za koga to neće predstavljati iznenađenje kada se dogodi, da li će biti u avgustu ili 1. septembra, potpuno je svejedno ljudima, sad to mogu da očekuju, ili krajem jula, mogu da očekuju”.
Ako je po nečemu Aleksandar Vučić bio poznat i dok je bio generalni sekretar Srpske radikalne stranke, to je konstantna kontrola rejtinga. Takođe je svestan i da su i Slobodan Milošević i Boris Tadić izgubili predsedničke izbore, nakon čega se gubila i parlamentarna većina.
Ali Vučić nije ni Milošević, ni Tadić i sasvim je sigurno da na izbore neće ići kad to neko drugi poželi, makar to bili i studenti koji već više od godinu dana pokušavaju izazvati izbore.
Jedna od tajni njegove dugovečnosti je i u protivnicima koji konstantno potcenjuju njegovu moć kontrole i mogućnosti mobilizacije. Spomenuti skup se može gledati i kao na trening za “birače”. Policija je procenila da ih je bilo preko 200.000, u što ne veruju ni prisutni. Ali to je zvanična brojka. Slično je i sa dosadašnjim rezultatima izbora, a zvanične brojke ne lažu, koliko god to protivnici tvrdili.