Foto: N1
Dok Bosna i Hercegovina stagnira na evropskom putu, suočava se s novim ekonomskim i institucionalnim izazovima – od mogućeg povratka na sivu listu Moneyvala do krize BHRT-a i spornih poteza u pravosuđu.
Gostujući u emisiji Dan uživo, novinar Željko Raljić ocijenio je da političke elite svjesno održavaju takvo stanje jer im ono omogućava očuvanje vlasti i izbjegavanje reformi koje bi uvele vladavinu prava.
„Ne, naravno, jer njima je ova situacija idealna. Dakle, onima koji bi trebalo da donesu odluke, kojima bi sve ovo naprijed rečeno moglo da bude prevaziđeno, nije im stalo do toga jer njima je dobro. Ako je ona latinska maksima ‘zavadi pa vladaj’, sada je na djelu ona ‘zastraši pa vladaj’. Izmišljanje protivnika koji s jedne strane jesu politički, ali vidimo da to ide i mnogo dalje, jeste metoda kojoj pribjegavaju naši političari“, rekao je Raljić.
Prema njegovim riječima, upravo zbog toga vlasti nemaju stvarni interes da ubrzaju evropski put zemlje.
„Zašto bi išli u EU kada im ne odgovara vladavina prava“
Raljić smatra da pojedini politički lideri zapravo nemaju interes za ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju.
„Zašto bi oni da idu u Evropsku uniju? Oni sada ucjenjuju i one koji su nas pozvali u tu istu Evropsku uniju, jer njima ne odgovara vladavina prava, ne odgovara im uvođenje novih tehnologija i nadzor izbornog procesa. Mnogo toga im ne odgovara“, rekao je.
Dodao je i da finansijska podrška koju EU nudi Bosni i Hercegovini nije dovoljan motiv za vlast.
„Novac bi jednim dijelom bio bespovratna sredstva, ali dobrim dijelom bi to bili zajmovi. Njima se ne žuri, jer oni tu istu Evropu koja im nudi saradnju i finansijsku podršku ucjenjuju upravo ovim.“
„Čović i Dodik su simbol politike koja blokira evropski put“
Raljić je naveo da pojedini politički lideri koriste evropski proces kako bi zadržali političku moć.
„Šta je sa novcem? Dobro, novac jednim dijelom bi bila bespovratna sredstva, ali dobrim dijelom bi to bili zajmovi. Njima se ne žuri, jer oni tu istu Evropu koja im nudi saradnju, nudi finansijsku podršku, ucjenjuju upravo ovim.“
„Draganu Čoviću je stalo da on i dalje može da se drži one svoje agende da su Hrvati ugroženi, da nisu jednako pravni i da on treba da se i dalje bori kao što se bori godinama, naravno bez efekta, jer to je u stvari samo jedna mantra koja se ponavlja od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa. Tebi on zasebnu izbornu jedinicu, tebi on da bira člana Predsjedništva – u stvari on bi samo da zakuje postojeće stanje i da zadrži vlast u ime Hrvata u BiH.“
„Slično i sa Miloradom Dodikom. Nemojte da mi tražite borbu protiv korupcije, nemojte da vršite nadzor nad izbornim procesom, jer ako to ne radite, ja ću vladati doživotno.“
Raljić je dodao da politički lideri koriste i izbornu godinu kako bi dodatno odgodili reforme.
„Dakle, dvojica glavnih ljudi koji obstruiraju ovaj proces zapravo su samo simbol te jedne politike – to su Dragan Čović i Milorad Dodik i njima naravno nije stalo do toga. Oni znaju da mnogo tog novca od tih 900 miliona eura ne može da se iskoristi ni nad onim dijelom kreditnih sredstava, dakle sredstava zajma, tako i nad onim dijelom koji će biti bespovratna sredstva. Njima nije stalo do toga i oni koriste izbornu godinu za dalje odlaganje, kao što je probijen rok u decembru prošle godine.“
„Ne tražite vladavinu prava jer bismo mi došli na udar zakona“
Raljić smatra da političke elite izbjegavaju reforme jer bi upravo one mogle dovesti do njihove odgovornosti pred zakonom.
„Nemojte tražiti uvođenje vladavine prava, jer ćemo mi doći na udar zakona. Nemojte od nas tražiti ovo i ovo, i naravno to je jedini razlog zbog koga oni i ne rade to što treba da rade – ne usaglašavaju zakone, ne mogu da se dogovore oko raspodjeljenja tišine oko sudskog tužilačkog savjeta, dakle ne mogu da se dogovore ni oko čega što je u interesu građana Bosne i Hercegovine, a da je u pitanju njihov lični i partijski interes taj dogovor bi pao preko noći.“
„BHRT je nastao pod pritiskom stranaca, a sada se urušava“
Govoreći o krizi javnog servisa, Raljić je podsjetio kako je BHRT nastao.
„Valja podsjetiti kako je došlo do formiranja BHRT-a i uređenja medijskog prostora u BiH – pod pritiskom stranaca. Nije to bila volja domaćih političara, nego su sve to što su uradili, a donijeli su zakon o javnom radio-televizijskom sistemu servisa. Dakle, sve je to doneseno pod pritiskom stranaca i onog trenutka kada je ta lupa inostranog faktora odmaknuta, sve je počelo da se urušava kao kula od karata.“
„U međuvremenu je izmijenjen zakon o javnom RTV servisu Republike Srpske, omogućeno da ga vlada direktno finansira jer je to prije bilo nemoguće. Uveden je način za RTV pretplatu koji nije u skladu sa ustavom i u međuvremenu su napravljeni mehanizmi da se spriječi odvajanje dijela sredstava od te iste pretplate za BHRT.“
„Politika je formirala BHRT i politika će ga, čini mi se, i upropastiti“
Raljić smatra da je ključni problem politički uticaj.
„Ova dva entitetska servisa su na neki način postale poluge političkog uticaja, više u Republici Srpskoj nego u Federaciji, istina, a jadni, reći ću, BHRT se našao u neobranom grožđu. On lavira negdje između i umjesto da to bude emiter preko kojeg će da se rade najvažnije stvari za BiH, on je počeo da tavori i propada.“
„Politika ga je formirala, politika će ga, čini mi se, i upropastiti, što je zaista žalosno. Tamo ima sjajnih mladih ljudi i starijih kolega koji su došli da rade, da ostvare svoje ustavno pravo. Međutim, čini mi se da politika u ovoj zemlji ne da nikom za pravo, pa ni novinarima.“
„EU je kriva samo što ih trpi na tim pozicijama“
Komentarišući poziv ministra Staše Košarca da prevoznici protestuju ispred Delegacije EU u BiH, Raljić je rekao:
„EU, ako se mene pita, kriva je samo što ih trpi na tim pozicijama i uopšte pregovara s njima. Dakle, trebala je odavno da počne sa sistemom sankcija svima koji opstruiraju put Bosne i Hercegovine u EU.“
„Neka ide gospodin Košarac prvi pred evropsku delegaciju i neka on tamo protestuje i neka protestuje i glađu i po kiši i po nevremenu, a prevoznicima neka on i njegove kolege iz Savjeta ministara omoguće da dostojanstveno rade svoj posao.“
„Tužilaštvo čeka političku volju“
Govoreći o saslušanju radnika Uprave za indirektno oporezivanje BiH, Raljić je izrazio skepsu da će tužilaštvo reagovati ozbiljnije.
„Ne očekujem. Ne očekujem prosto zato što da je bilo sreće ti ljudi se ne bi ni našli u rukovodstvu Uprave za indirektno oporezivanje. Zoran Tegeltija je već suđen unazad godinama i to je javna tajna.“
Podsjetio je i na aferu „Pandorina kutija“.
„Tada je bilo u pitanju nekih dvije milijarde konvertibilnih maraka za koliko je uskraćen budžet Bosne i Hercegovine, a to se sada multipliciralo, to je mnogo više. Tužilaštvo ovako kako jeste čeka odobrenje – onu famoznu političku volju.“
„Kriminal bijelih kragni u BiH je zločin prema vlastitom narodu“
Govoreći o radu pravosuđa i najavama novih optužnica, novinar Željko Raljić ocijenio je da se u Bosni i Hercegovini godinama ponavlja isti obrazac – lakše je procesuirati političke protivnike nego one koji su dio aktuelnih struktura vlasti.
„To uvijek tako biva, jer je lakše udarati po tuđima nego po svojima. Naravno, ni njihovi ne bi udarali po svojima da su u poziciji moći, ali nisu“, rekao je Raljić.
Komentarišući istup glavnog tužioca BiH Milanka Kajganića, Raljić je rekao da prvi čovjek Tužilaštva BiH ne bi trebao javno govoriti o tome protiv koga će biti podignute optužnice niti o curenju informacija iz institucija.
„Gospodin Kajganić je pobrkao lončiće, da ne kažem pobrkao jaja, i napravio jednu kajganu. Njegovo nije da ide okolo i priča protiv koga će biti podignuta optužnica, niti da govori kako informacije cure iz SIPA-e i tužilaštava. To je sramotno i pokazuje da taj čovjek nije dostojan funkcije koju obavlja“, rekao je.
Raljić je podsjetio da je u ovom kontekstu spomenut i bivši ministar bezbjednosti BiH Nenad Nešić, za kojeg, kako kaže, javnost već dugo zna „ko je i šta je“, zbog čega se postavlja pitanje kako je takva osoba uopšte mogla doći na čelo jednog od ključnih sigurnosnih resora u državi.
Istovremeno, činjenica da se zamjenik direktora SIPA-e Zoran Galić nalazi u bjekstvu dodatno otvara pitanje odgovornosti institucija koje su davale saglasnost za imenovanja u vrhu sigurnosnog aparata.
Prema Raljićevim riječima, problem kriminala u Bosni i Hercegovini daleko je širi od pojedinačnih slučajeva i zahvata same temelje političkog sistema.
„Kriminal bijelih kragni je toliko uzeo maha da vi ne možete biti svjesni dubine ponora u koji je Bosna i Hercegovina zapala. Kada imate ministre, premijere i ljude po dubini vlasti koji su ogrezli u kriminalu i korupciji, to je nepojmljivo u normalnom svijetu“, kazao je.
On smatra da se često koristi pogrešan termin kada se govori o takvim djelima.
„To nije kriminal, to je jako loše prevedena riječ – to je zločin. Ako mi war crime prevodimo kao ratni zločin, onda bi bilo logično da i ostali privredni i drugi kriminali nazovu se pravim imenom, a to su zločini“, rekao je Raljić.
Prema njegovim riječima, riječ je o djelima koja direktno pogađaju građane i državu.
„To su zločinci koji čine zločin prema vlastitom narodu i nemaju namjeru nikad da odgovaraju“, zaključio je.
Raljić smatra da je u Bosni i Hercegovini stvoren zatvoren krug u kojem političari, pravosuđe i dijelovi institucija međusobno održavaju postojeći sistem moći.
„To je jedno vrzino kolo gdje jedni druge potpomažu i održavaju na pozicijama moći i vlasti“, rekao je.