Foto: Simon Wheatley
Fontaines D.C. su postali jedan od najuticajnijih bendova savremene muzičke scene, posebno u Velikoj Britaniji i Irskoj. Njihov uspeh može se pripisati njihovoj autentičnosti i sposobnosti da kombinuju specifičan irski identitet sa univerzalnim temama koje rezoniraju sa širom publikom.
Fontaines D.C. su irski post-punk bend, osnovan 2017. godine u Dablinu. Članovi benda su Grian Chatten (vokal), Carlos O’Connell (gitara), Conor Curley (gitara), Conor Deegan (bas gitara) i Tom Coll (bubnjevi). Bend je brzo stekao popularnost zbog svog autentičnog zvuka, koji kombinuje energiju post-punk-a sa irskom književnom tradicijom. Naziv „Fontaines D.C.“ potiče od Franka Fontaina, američkog glumca, dok „D.C.“ označava Dublin City, simbolizujući čvrstu povezanost benda sa njihovim rodnim gradom.
U svojoj kratkoj, ali izuzetno dinamičnoj karijeri, Fontaines D.C. su postali jedna od najvažnijih muzičkih pojava na modernoj alternativnoj sceni. Njihov debi album, „Dogrel“ (2019), bio je nominovan za prestižnu Mercury nagradu, što je samo potvrdilo da su se etablirali kao ozbiljan muzički sastav. U međuvremenu, njihovi sledeći albumi, „A Hero’s Death“ (2020) i „Skinty Fia“ (2022), pokazali su da su spremni da se konstantno razvijaju, ostajući relevantni na svetskoj sceni.
Foto: Daniel Topete
Fontaines D.C. su od početka isticali svoju povezanost sa irskom kulturom, posebno kroz tekstove inspirisane lokalnim pričama i urbanim temama. Njihov zvuk se oslanja na nasleđe post-punk-a, u kombinaciji sa modernim rock elementima. „Dogrel“, njihov prvi album, zrači sirovom energijom, karakterističnom za klasične post-punk bendove kao što su Joy Division i The Fall. Gitarske linije su direktne i repetitivne, dok su Chattenovi vokali puni emocija i poetskog izraza, koji priziva modernu irsku književnost.
S vremenom, bend je počeo da istražuje dublje, introspektivne teme. „A Hero’s Death“ je doneo nešto sofisticiraniji zvuk, sa sporijim tempom i složenijom produkcijom. Iako su zadržali post-punk osnovu, pesme na ovom albumu su introspektivnije, bavile su se temama izolacije i lične borbe. Bend je počeo da proširuje svoj muzički izraz, istražujući šire spektrume zvuka, što ih je izdvojilo kao umetnike koji nisu spremni da ostanu unutar granica žanra.
Treći album, „Skinty Fia“, dodatno je produbio njihovu evoluciju. Ovaj album istražuje tamnije, atmosferičnije tonove, sa većim oslanjanjem na elektroniku i sintisajzere. Zvuk je sporiji, složeniji, sa naglašenim temama otuđenja i nostalgije za izgubljenim identitetom. Ovaj razvoj pokazuje da Fontaines D.C. nisu bend koji se boji promene, već naprotiv, aktivno traže nove načine da izraze svoje umetničke ideje.
Svakim novim albumom, Fontaines D.C. su istraživali nove aspekte svog zvuka. „Dogrel“ je bio izraz sirove energije, duboko ukorenjen u post-punk tradiciji, ali sa jasnim irskim senzibilitetom. Ovaj album se fokusirao na svakodnevni život u Dablinu, kroz oštre, brze gitarske rifove i minimalističku produkciju. Pesme kao što su „Big“ i „Boys in the Better Land“ odlikuju se brzim tempom i energičnim vokalima, dok su tekstovi prožeti urbanim irskim pejzažem i socijalnim temama.
„A Hero’s Death“ je bio korak dalje, sa zvukom koji se okreće unutrašnjem svetu, introspektivnim temama i sporijim tempom. Na ovom albumu gitare su mekše, sa većom pažnjom na atmosferu i emociju. Chattenovi tekstovi su postali dublji i refleksivniji, bavili su se pitanjima identiteta i egzistencijalne borbe, dok je bend istraživao kako da unese širu paletu zvukova u svoju muziku.
„Skinty Fia“ je donio temeljnu promenu u njihovom zvuku. Album je istraživao tamnije tonove i sporije ritmove, sa pesmama koje su se bavile temama otuđenja i nostalgije. U poređenju sa prvim albumom, ovaj album je mnogo sporiji i teži, sa bogatijom produkcijom. O’Connell i Curley koriste više efekata kako bi stvorili slojevitije gitarske zvukove, dok je produkcija kompleksnija, naglašavajući emocionalni naboj pesama. „I Love You“ i „Jackie Down the Line“ donose atmosferičnu dubinu koja ranije nije bila toliko prisutna u njihovom radu.
Fontaines D.C. su postali jedan od najuticajnijih bendova savremene muzičke scene, posebno u Velikoj Britaniji i Irskoj. Njihov uspeh može se pripisati njihovoj autentičnosti i sposobnosti da kombinuju specifičan irski identitet sa univerzalnim temama koje rezoniraju sa širom publikom. Bend je uspeo da se izdigne iznad lokalne scene i postane deo šire evropske post-punk renesanse, koju predvode bendovi kao što su IDLES i Shame.
Iako su muzički često svrstani u isti kontekst sa ovim bendovima, Fontaines D.C. se izdvajaju po tome što u svoju muziku unose literarnu dubinu i refleksiju, koju retko viđamo kod drugih bendova ovog žanra. Njihovi tekstovi često balansiraju između poetskog izraza i socijalnih komentara, što im je omogućilo da postanu glas generacije koja se suočava sa neizvesnošću i egzistencijalnim pitanjima.
Njihov uticaj na savremenu scenu je ogroman, jer su uspeli da revitalizuju interesovanje za post-punk, ali su takođe otvorili vrata novim bendovima da istraže kako da integrišu lokalne i kulturne specifičnosti u globalni zvučni pejzaž. U muzici Fontaines D.C., irska svakodnevica susreće univerzalne teme, stvarajući složene narative koji se bave identitetom, nostalgijom, i unutrašnjim nemirima.
„Dogrel“ (2019): Ovaj album je karakterističan po svom sirovom i energičnom zvuku. Pesme kao što su „Big“ i „Too Real“ odražavaju mladalački bes i frustraciju, a bend koristi minimalističku produkciju kako bi naglasio emocionalnu sirovost. Gitarske linije su jednostavne i repetitivne, stvarajući ritam koji je i agresivan i zavodljiv, dok Chattenov vokal pulsira od emocionalne tenzije.
„A Hero’s Death“ (2020): Drugi album pokazuje bend koji je zreliji i introspektivniji. Naslovna pesma „A Hero’s Death“ sadrži složene tekstualne reflekse o identitetu i smislu, dok pesme poput „I Don’t Belong“ i „Televised Mind“ istražuju unutrašnje nemire. Zvuk je sporiji, gitare su mekše, a produkcija složenija, pružajući širu paletu zvuka u odnosu na prethodni album.
„Skinty Fia“ (2022): Treći album donosi tamniji i dublji zvuk. Pesme poput „Jackie Down the Line“ i „I Love You“ prikazuju bend koji se okreće atmosferičnim, sporijim ritmovima, sa pesmama koje odražavaju osećaj gubitka identiteta i nostalgije. Produkcija je bogata, gitare su teške i često stvorene efektnim pedalama, dok Chattenov vokal prenosi emocije sa suptilnom snagom.
Ove godine je bend objavio svoj četvrti album “Romance” o kome će uskoro biti reči na stranicama FatHipstera.
Fontaines D.C. su jedan od najvažnijih bendova na savremenoj muzičkoj sceni. Njihova sposobnost da se razvijaju i eksperimentišu sa zvukom pokazuje njihovu posvećenost umetnosti, a njihov uticaj na modernu post-punk scenu je neosporan. Svakim albumom, oni nastavljaju da pomeraju granice, istražujući nove teritorije i ostavljajući trag na muzičku scenu, ne samo u Irskoj, već i širom sveta.
Zvuk Fontaines D.C. je inspirisan bogatim spektrom uticaja, koji uključuju ne samo muzičke elemente, već i književne, kulturne i društvene faktore. Ključni izvori inspiracije njihovog zvuka dolaze iz nekoliko pravaca.
Piše: Petar Jovanović/ FatHipster