Foto: Pixabay
Podvodni eksperiment za obnavljanje koralnih grebena pomoću kombinacije „koralne vantjelesne oplodnje“ i snimaka zvukova riba mogli bi da budu svjetlo na kraju tunela za naučnike koji strahuju da je krhki ekosistem na ivici kolapsa.
Eksperiment, koji predstavlja globalnu saradnju između dva tima naučnika koji su samostalno razvili svoje inovativne tehnike za očuvanje korala, ima potencijal da značajno poveća vjerovatnoću da će korali ponovo naseliti degradirane grebene.
Prva upotreba navedene kombinovanacije tehnika u cilju oporavka oštećenih atola na Maldivima, biće prikazana u Bi-Bi-Sijevoj TV seriji Naša planeta koja se menja (Our Changing Planet), u kojoj je jedan od voditelja prirodnjak Stev Bekšel.
Opisana kao tehnika koja potencijalno može dovesti do velikih promjena, kombinacija metoda predstavlja nadu da postoji način da se očuvaju i revitalizuju koralni grebeni koji odumiru.
„Korali u svim okeanskim basenima u svijetu su pod pritiskom. Prilično veliki broj korala je zbrisan u nekim oblastima grebena. Tako da ćemo imati velike površine slobodne za larve korala, ali, budući da je tako mnogo odraslih jedinki nestalo, larvi je veoma malo“, rekao je profesor Piter Harison, ekolog specijalizovan za korale sa Univerziteta Južni krst u Australiji.
Vantjelesna oplodnja za korale
Profesor Harison je bio pionir na polju metode koja bi se mogla nazvati „vantjelesna oplodnja za korale“. Postupak uključuje hvatanje ikre korala otpornih na više temperature nakon što ispliva na površinu mora ili, alternativno, okolnih korala koji su uspjeli da izbjegnu takozvano izbjeljivanje grebena. Mreža za hvatanje koralne mlađi konusnog je oblika i funkcioniše kao ogroman „koralni kondom“.
„Ako uzgajate korale otpornije na toplotu koji mogu da prežive toplotni stres u laboratoriji, larve tih korala takođe imaju veću toleranciju na toplotu od larvi drugih korala“, objašnjava profesor Harison.
Gameti, odnosno reproduktivne ćelije se zatim spajaju, oplođuju i formiraju larve korala u plutajućim „rasadnicima“, koji ih štite od predatora i sprječavaju ih da se izgube u moru.
„Ako ne podržimo proces prirodne selekcije fokusirajući se na preživjele, izgubićemo sve“, poručuje profesor.
Ova tehnika, dodao je Harison, može proizvesti 100 puta više kolonija korala nego što bi se prirodno pojavilo na grebenu sa istim brojem larvi: „I mi radimo na načinima da to povećamo i do 1.000 puta više“.
Da bi privukli larve da se nasele na opustošenom grebenu, naučnici emituju snimke buke riba koje su snimljene u blizini zdravog grebena.
„Uradili smo to i obnovili degradirane grebene ribom. Radeći sa Piterom, prvi put smo isprobali metodu na koralima. To maksimalno povećava šansu da larve korala koje se ispuštaju nađu mjesto gdje će živjeti – negdje da će zatim obnoviti stanište grebena“, objasnio je Stiv Simpson, profesor biologije mora i globalnih promjena na Univerzitetu u Bristolu.
Profesor Simpson otkrio je da larve korala mogu da detektuju zvuk u skladu sa načinom na koji se dlačice na njihovom tijelu kreću, i tako se mogu navesti da plivaju ka tihom, oboljelom grebenu.
Foto: EPA
„To je kao da zasijemo polje da bi tu ponovo narasla šuma“, naveo je Simpson.
U laboratoriji, larve su posebno bile privučene niskofrekventnim gunđanjem, graktanjem i glasnim zvukovima koje su ispuštale vrste riba koje ljubomorno čuvaju teritoriju na kojoj žive, što mogu biti uslovi koji bi štitili korale koje rastu na grebenu.
„Otkrili smo da larve korala čuju te zvuke kao bebe, prije nego što izaberu gdje će živjeti do 1.000 godina. Izgledaju veoma jednostavno i nemaju uši ili mozak, ali korali su vjerovatno bili među najranijim životinjama koje su se uključivale u zvučni pejzaž koralnih grebena i plesale u njegovom ritmu“, rekao je Simpson.
Temperatura ugrožava opstanak koralnih grebena
Vrijeme ističe za koralne grebene širom planete. Naučnici su nedavno objavili da svijet prolazi kroz četvrto takozvano izbjeljivanje korala širom planete od 1998. godine, pri čemu je 54 odsto područja grebena u svjetskim okeanima iskusilo toplotni stres dovoljno visok da pretvori šarene korale u bijele.
Veliki koralni greben u Australiji pretrpio je najgore izbjeljivanje u istoriji, sa oko 73 odsto grebena dugog 2.300 kilometara.
Prirodnjak Stiv Bekšel je u početku smatrao da je ideja da se koristi zvučni pejzaž užurbanog grebena kako bi se privukle larve korala u ogoljeno područje blesava.
„Gledati da se to dešava – da gamete odnesem u more, pustim im zvuke zdravog grebena i vidim ih kako aktivno počnu da plivaju prema njemu – to je vjerovatno nešto najbliže trenutku eureke što ću ikada doživjeti“, rekao je prirodnjak.
Bekšel se, međutim, plaši da ako globalne temperature porastu za 2,5 ili čak 3 stepena Celzijusa, onda su „koralni grebeni osuđeni na propast”, bez obzira na ove nove tehnike.
Prema njegovoj ocjeni, ukoliko čovjek bude nastavio da normalno posluje u smislu antropogenih klimatskih promjena, neće biti važno kakve sve metode naučnici smišljaju i koriste jer će situacija biti toliko loša da spasa neće biti.
„Tropski koralni grebeni su na prvoj liniji fronta. Ali ako možemo da zadržimo nivoe povećanja temperature širom planete do jednog i po stepena, onda postoji šansa i tada će ove metode apsolutno biti dio pozitivne budućnosti“, poručio je Bekšel.
Svijet se „veoma postepeno“ budi pred kolosalnošću globalne klimatske vanredne situacije, kaže Harison. U međuvremenu, on i Simpson „samo pokušavaju da kupe vreme za korale“.
„Ako možemo da održimo dovoljno grebena u životu tokom naredne dvije ili tri neizvesne decenije da bismo se oporavili, onda imamo grebene za budućnost, kada klima bude pod kontrolom. Ljudi kažu da su koralni grebeni možda prvi ekosistem koji bismo mogli da izgubimo, a ja volim da mislim da su, stoga, oni prvi ekosistem koji možemo da sačuvamo. Ako su na ivici, a mi možemo spasiti koralne grebene, možemo spasiti bilo šta. I postaju svjetlo na kraju tunela“, poručio je Simpson.