Kako se pročulo za citat „Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi preostalo više od četiri godine“
Tekst: Ivan Umeljić
Kada se govori o važnosti pčela često se navodi citat koji se pripisuje Albertu Ajnštajnu: ”Nestanu li pčele sa Zemljine površine, čovečanstvu ne bi preostalo više od četiri godine”. Međutim, pouzdanih dokaza, ni pisanih ni usmenih, da je Ajnštajn ikada izjavio nešto slično nema. Ovaj pseudo-citat se pojavljuje polovinom prve decenije 21. veka, u vreme koje se poklapa sa još uvek misterioznim nestankom pčela u Sjedinjenim Američkim Državama.Ovu, navodno Ajnštajnovu, izjavu preneli su mnogi ugledni svetski mediji, između ostalih i Der Süddeutsche Zeitung, najtiražniji nemački dnevnik koji se štampa u tiražu od 600.000 primeraka, zatim Independent, Telegraph, International Herald Tribune, kao i mnoštvo manjih listova i internet blogova.
Međutim, još 21. aprila 2007. na sajtu snopes.com, posvećenom raskrinkavanju glasina koje kruže internetom objavljeno je da se barem jedan Ajnštajnov biograf, a reč je o Volteru Ajzaksonu, nikada nije susreo sa ovim citatom. Prema ovom sajtu, sporni citat nigde se nije pojavljivao pre 1994. godine, dakle, gotovo pola veka posle Ajnštajnove smrti. Navodno, objavljen je prvi put u jednom pamfletu koga je Francuski pčelarski savez publikovao kako bi ukazao na nezavidan položaj u kome su se našli evropski pčelari zbog nekontrolisanog uvoza jeftinog kineskog meda. Upozoravajući nadležne na moguće posledice kolapsa nacionalne pčelarske industrije, francuski pčelari pozvali su se na Ajnštajnovu „izjavu“ u predviđanju „da bi obaranje cena od strane Kine moglo da dovede do uništenja ljudske civilizacije na Zemlji“.
Na stranu to što je Ajnštajn bio fizičar, a ne entomolog (koji je pozvaniji da govori o značaju pčela), kao i to da je teško zamisliti situaciju u kojoj bi genijalni naučnik izgovorio nešto slično ovom apokrifnom citatu, i dalje ostaje pitanje, da li je tačna tvrdnja da sudbina čovečanstva zavisi od oprašivanja koje obavljaju pčele. Da li bi Homo sapiens mogao zaista da preživi ukoliko ne bi bilo pčela? Između ostalog, najveći deo kalorija koji se svakodnevno širom sveta unosi u ljudski organizam potiče uglavnom od pšenice, kukuruza ili pirinča, a reč je o biljkama kojima uopše nisu potrebni oprašivači. Iako pčele oprašuju glavninu voća i povrća, na sreću po budućnost čovečanstva, mnoge vrste zavise od drugih oprašivača. Kakao (bez koga ne bi bilo čokolade) i crni luk, recimo, oprašuju mušice, smokvu oprašuju ose, a nekoliko vrsta tropskog voća slepi miševi. Dakle, čovečanstvo bi po svoj prilici opstalo, mada naš jelovnik ne bi baš bio toliko raznovrstan.
Da li je Ajnštajn ipak govorio o pčelama? Da, i to samo jednom, u jednom svom eseju o socijalizmu iz 1949. godine, kaže: „…čitav životni proces pčela i mrava fiksiran je do najsitnijih detalja rigidnim, naslednim intinktima“.