Traganje za ujedinjujućim vrednostima zemalja Balkana koje nisu trauma
U toku je otvoreni poziv za učešće u projektu “Some call us Balkans” (Neki nas zovu Balkanci), gde će umetnici iz osam zemalja imati priliku da učestvuju u umetničkom programu koji podrazumeva putovanje, međunacionalnu saradnju kao i istraživačko-umetnički rad.
Kolektiv sačinjen od umetnika-putnika će u maju ove godine imati jednomesečnu rezidenciju u Banjaluci koja je nazvana “Mobilizing BL(KN)”, nakon čega će učestvovati u “putujućoj pozorišnoj intervenciji” širom balkanskih zemalja, koja je za sada nazvana “BLKN Mobile”.
Umetnici će pratiti skupove međunarodnih i domaćih stručnjaka, zajednice kroz radionice, ali i javna dešavanja u kokreaciji individualnih i kolektivnih umetničkih praksi.
Kustos Enriko Tomasini iz Some call us Balkans (SCUB) opisuje BLKN Mobile kao participativnu javnu umetničku intervenciju i kao ansambl umetničkih praksi koje će se razvijati tokom putovanja.
“Tokom boravka, umetnici-putnici će biti praćeni u procesu sopstvene i kolektivne refleksije kako bi razmišljali kako i zašto govorimo o „Balkanu“ – ne samo da posmatraju mitove koje smo pronašli tokom istraživanja, već i da pronađu mitove koje naseljavaju sopstveni diskurs prema „Balkanu“”, objašnjava Tomasini za Autonomiju i dodaje da će mitovi biti osnova na kojoj će se izgraditi otvorena priča i dramaturgija putovanja širom regiona.
Kakonapominje, umetnici-putnici će nakon jednomesečne rezidencije putovati kroz zemlje partnerskih organizacija kojih takođe ima osam. Te zemlje su Srbija, Albanija, Grčka, Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina, Nemačka i Italija.
“Okupljamo interdisciplinarnu grupu partnera koja je sačinjena od društvenih i kulturnih centara, nevladinih organizacija i obrazovnih institucija. Svaki partner ima posebne odgovornosti ključne za određene delove projekta. Sama rezidencija će se održati u Banja Luci, dok će se putovanje odvijati na svim lokacijama ‘Balkanskih’ partnera, počevši od Beograda od sredine septembra, pa sve do sredine oktobra gde će se završiti u Janjini u Grčkoj. Svi partneri će nakon putovanja imati vremena do marta 2023. da postave kolektivnu završnu mobilnu izložbu BLKN UNITY, koja će biti održana u Prištini”, napominje Tomasini.
On ističe da je cilj ovog programa da samo putovanje bude “Gesamtkunstwerk”, što znači totalno umetničko delo koje teži ka tome da koristi mnoge umetničke forme.
“Nemamo pretpostavku da ćemo uspeti, ali svakako polazimo od ideje o kolektivu umetnika-putnika i kustosa koji dolaze iz različitih disciplina i pozadina da unesu svoje alate i stručnost u proces ko-kreacije, putovanje kao kolektivno umetničko delo”, navodi on.
Izvan nacionalnih granica i nacionalizama
Tomasini kaže da je Some Call Us Balkans (SCUB) zamišljen i razvijen na osnovu Otvorene prakse putovanja i umetničko-istraživačkog putovanja Ground Tour Project Collective, koje je u leto 2017. godine održano na sedam urbanih lokacija u regionu Balkana.
Pomenuti kolektiv je tada pitao „Kakvo je vaše viđenje ‘Balkana’?” oko 100 ljudi iz raznovrsnih, mahom kreativnih profesija, iz Beograda, Sofije, Skoplja, Tirane, Prištine, Mostara i Sarajeva.
Sakupljene “kognitivne mape” i sati intervjua transformisani su u Otvorenu priču i Interaktivnu izložbu pod nazivom “Neki ih nazivaju Balkancima”, istražujući i mobilišući trenutke kolektivne mašte i reprezentacije Balkana izvan nacionalnih granica i nacionalizama.
On napominje da se čitav Some Call Us Balkans projekat upravo proširuje i nadograđuje na taj poduhvat, a predviđa niz raznovrsnih aktivnosti sve do marta 2023.
“Sve aktivnosti imaju za cilj da nastave da prelaze, osporavaju, istražuju, kokreiraju i traže višestruke predstave o Balkanu kao opipljive i nematerijalne teritorije mimo stereotipnog predstavljanja i narativa o njemu”, navodi Tomasini.
Ujedinjujuće vrednosti zemalja Balkana koje nisu trauma
Umetnost i istraživanje su isprepleteni u okviru celog SCUB programa, dodaje on.
“Pozivajući se na termin PABR – Participativno istraživanje zasnovano na umetnosti, ukazujemo na istraživačku praksu koja istraživanje shvata kao trougaoni odnos i interakciju između umetnosti, nauke i društva. Ona shvata umetnost kao pružanje ključnih resursa, kutija alata i mogućnosti da se promeni odnos između istraživanja i javnosti i stvore istraživačke prakse u društvu i za društvo“, objašnjava Tomasini, citirajući sam PABR.
SCUB se u ranijim istraživanjima na taj način bavio različitim tokovima zajendica, kulturnim nasleđem, kulturnom praksom, migracijom i radom. Kako Tomasini navodi, njihovo istraživanje je pokazalo potrebu gledanja kroz različite uglove, kako bi se shvatile sve nijanse koje sačinjavaju Balkan, njegove različite realnosti i predstave, a posebno značajnim su se pokazali i mitovi.
“Jedan primer mita koji se ponavlja tokom istraživanja je „Mit Zapada“. On podrazumeva internalizovanu ideju da je rad i život na zapadu najbolja šansa za uspeh i sreću. Odabrati da ostaneš u svojoj zemlji je izbor neuspeha, tako da uvek moraš biti okrenut ka zapadu”, navodi on i dodaje da zbog toga SCUB teži da povrati sam pojam “Balkan” i bogatstvo značenja koje on može predstavljati, kao i da potraži ujedinjujuće vrednosti zemalja Balkana koje nisu trauma.
Balkanski mitovi su, kako kaže, centralni u istraživanjima SCUB-a. Tako je u istraživanju “Balkanski mitovi i pogrešno razumevanje” od svih istraživača traženo da razotkriju mit koji pronađu unutar svoje specifične zajednice. Kako on kaže, mitovi su instrumenti stvaranja sveta i prirodno doprinose osmišljavanju stvarnosti unutar određenog društva.
“Mitovi su deo našeg jezika i diskursa. U istraživanju smo krenuli u traženje i arhaičnih i savremenih mitova: drevnih mitova o zemlji koji su i danas oblikovali pejzaž Kelmenda, planinskog regiona na severu Albanije, ili mitova koji postoje o golubovima na Kosovu, kao i generalni mit o boljim životnim uslovima u drugim zemljama. Mitovi su važni jer nam pokazuju kako doživljavamo sebe i svoju zajednicu i često se mogu naći slični mitovi u različitim kontekstima i kulturama”, ukazuje Tomasini.
Some call us Balkans, doprinosi osećaju jedinstva među različitim ljudima sa Balkana, te pruža priliku da se izgradi mreža i format za kulturnu saradnju i nakon trajanja projekta.
“O jedinstvu i zajedništvu treba pričati i raditi na tome kontinuirano kako bi se sprečilo da nacionalistički diskurs zavlada, a SCUB i njegova zajednica su samo još jedan početak. Ono što se nadamo da ćemo uraditi jeste da možemo istinski da uključimo živu stvarnost ljudi na Balkanu u narative i umetnička dela koja dočaravaju ovu teritoriju izvan suvišnog predstavljanja nacionalizma, kada postoji mnogo više da se o tome ispriča i otkrije”, – zaključuje on.
Otvoreni poziv za učešće u projektu kulturne saradnje “Some Call Us Balkans” otvoren je do 22. januara, a iz svih osam zemalja biće odabran po jedan umetnik-putnik.
Sanja Kosović (Autonomija, foto: Some Call Us Balkans/Milly Reid)
Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.