Sudeći prema akcionom planu za reformu javne uprave, do kraja 2022. godine potrebno je obezbijediti 60,2 miliona KM, što je gotovo nemoguće, posebno ako se uzme u obzir da u Fondu za reformu javne uprave stoji više od deset miliona KM koji se zbog nepostojanja političkog dogovora ne koriste.
Ono što je zanimljivo jeste da je Savjet ministara BiH još 2018. godine donio odluku o izradi Akcionog plana za reformu javne uprave, ali taj dokument za period od 2018. do 2022. godine usvojen je tek u decembru prošle godine i prije nekoliko dana objavljen je u “Službenom glasniku BiH”.
“Strateški okvir i akcioni plan su budžetirani na 60 miliona KM. Planirano je da se sredstva obezbijede donatorskom podrškom i učešćem domaćih vlasti negdje do deset odsto”, rekao je za “Nezavisne” Dragan Ćuzulan, koordinator za reformu javne uprave.
Naglašava da je šteta što u BiH nema dogovora o korištenju sredstava iz Fonda za reformu javne uprave, u kojem se nalazi deset miliona KM, te da će ciljevi koji su postavljeni Akcionim planom teško biti realizovani bez političke podrške.
“Mi smo u fazi implementacije Akcionog plana za reformu javne uprave, ali to će zahtijevati snažniju političku podršku svih aktera i od toga zavisi i implementacija i stepen realizacije reforme javne uprave”, naglasio je Ćuzulan.
Kada je riječ o samom Akcionom planu za reformu javne uprave, on je podijeljen na pet dijelova, i to na izradu politika i koordinaciju, državnu službu i upravljanje ljudskim resursima, zatim oblast odgovornosti te pružanje usluga i upravljanje javnim finansijama.
Najviše novca koštaće reforme koje se odnose na pružanje usluga, i to 48,4 miliona KM, dok će izrada politika i dokumenata koštati 5,7 miliona KM. Za oblast odgovornosti planirano je da se potroši 3,5 miliona KM, a za reformu državne službe i upravljanja ljudskim potencijalima 2,5 miliona KM.
Najskuplji projekat u akcionom planu vrijedan je čak 18,9 miliona KM i odnosi se na uvođenje jednošalterskih sistema na svim upravnim nivoima vlasti. Realizacija ovog projekta podrazumijevala bi da se sve radi na jednom mjestu i da, kako je navedeno, “nema pogrešnih vrata” kada je riječ o administraciji. Ipak, i u samom Akcionom planu navedeno je da će “aktivnost biti započeta, ali neće biti kompletirana do kraja 2022. godine”.
Jedan od skupljih projekata koji se planira sprovesti do kraja 2022. godine je i izrada web-servisa za razmjenu podataka, poruka i dokumenata, a koji će koštati malo više od 1,6 miliona KM.
“Kao ključno opterećenje koje se postavlja pred građane i poslovne subjekte je preuzimanje dokumentacije od jedne i dostavljanje drugoj instituciji na istom ili različitom upravnom nivou. Zbog toga je planirana aktivnost razmjene podataka, poruka i dokumenata putem uspostave web-servisa”, navodi se u Akcionom planu za reformu javne uprave.
Sudeći prema Akcionom planu, preduslov za bilo kakvu reformu javne uprave, ubrzanje procedura i jednošalterski sistem biće uvođenje e-potpisa i e-identifikacije te usaglašavanje zakona i odluka koje regulišu ovo pitanje na svim nivoima vlasti, što će biti poprilično teško s obzirom na to da se o ovome priča već godinama, ali još bez rješenja.