Boje su vrlo intirigantne ne samo za psihologiju nego i za druge nauke, za filozofiju, za fiziku, antropologiju kao i za neuronauke. Smatra se da su Asteci predstavili crvenu boju svetu.
AUTOR: Vladana Rašić Dragojević
Boje su svuda oko nas. Bez njih naša percepcija sveta i prirode ne bi bila ovako impresivna.
“Boje su vrlo intirigantne ne samo za psihologiju nego i za druge nauke, za filozofiju, za fiziku, antropologiju kao i za neuronauke. Ono što boje odvaja kao fenomen od drugih perceptivnih vizuelnih fenomena, jeste njihova evidentna subjektivnost. I priča o tome da li boje predstavljaju osobine predmeta ili su boje konstruisane u našem mentalnom, da kažem neuralnom sistemu, je pitanje koje je pratilo nauku i filozofiju već vekovima- kaže Prof.dr Slobodan Marković, sa katedre za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Postoje neki efekti boja za koje se smatra da imaju univerzalno značenje. Boje u crvenom spektru poznate su kao tople boje, boje vatre, a one uključuju crvenu, narandžastu i žutu dok su hladne one iz plavog spektra odnosno “boje vode”-plava, zelena i ljubičasta.
Teško je odrediti istoriju crvene boje i njene uloge u modi. Nosili su je grešnici i sveci, ratnici i prostitutke, kraljevi i trgovci. Povezivana je sa ljubavlju, majčinstvom, strašću pa i đavolom.
“Neke boje su same po sebi upečatljive i izdvajaju se u odnosu na druge. To je recimo, crvena boja. I u mnogim kulturama crvena boja predstavlja boju strasti, boju krvi, što zapravo ona i jeste, pa se na osnovu toga ona generalizuje na različite vrednosti koje u datoj kulturi postoje. Na sreću, crvena boja se vezuje i za hrišćansku tradiciju bojenja uskršnjih jaja itd. Sa druge strane, u nekim kulturama ili u subkulturama, crvena boja je vezana za alternativne, čak i skaredne sutuacije, kao što je prostitucija. Ulica crvenih fenjera… Nije ulica plavih fenjera, nego baš crvenih fenjera, a takođe je vezana za strast. Strast ima različite svoje varijante od strasne borbe za državu do ove strasti koja je vezana za seksualne aktivnosti -kaže Prof. dr Marković.
Smatra se da su Asteci predstavili ovu boju svetu. Oni su je dobijalii iz kohinele, insekta koji nastanjuje subtropske predele. Boju su dobijali ceđenjem osušenih tela ženki ovog insekta.
“To je bila neverovatna crvena, i do dan danas. Kad su je doneli u Evropu, Španiju, tolika je potražnja nastala za tom bojom. To je bila potpuno nova crvena boja tada u Evropi. Ratovi su se vodili, pljačke, gusarenje… I Španci su imali monopol nad proizvodnjom te materije koju su prodavali po Evropi. Obogatili su se na račun te crvene boje – kaže mr Željko Đurović, akademski slikar na čijim slikama je upravo ova boja dominantna. “Zašto radim ja crvenu. Nisam nikad to svesno odlučio. Mada po istraživanjima ta crvena je negde kodirana u kompjuteru našem, u glavi. Smatraju je kraljicom boja. Od početka čovečanstva se bave crvenom bojom. Na mojim slikama imam tu količinu crvene boje koja osvaja posmatrača, odnosno onoga ko gleda moju sliku. Kod mene, kada pogledaju sliku, nemaju doživljaj da je to sad pigment crvene nanešen ovde, nego to je neko svetlo. To je neka energija, neko svetlo koje izbija iz mojih slika – nastavlja Đurović.
Dakle, crvena boja nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ova boja prvenstveno simboliše energiju, strast, seksualnost i život. Ona je najtemperamentnija boja koja budi najintenzivnija osećanja, ubrzava rad srca i disanje, stimuliše mišiće i luči adrenalin. Međutim, iako je upadljiva i privlači pažnju, važno je naglasiti da crvena može biti pomalo i agresivna. Neka istraživanja pokazala su da može izazvati glavobolju ili čak nervozu i agresiju kod inače impulsivnih ljudi. Sa crvenom je sve markantno, temperamentno, intenzivno do te mere da može prerasti i u agresivno, prkosno, besno pa i naporno. Ova boja ima moć da momentalno usmerava pažnju na odgovarajući objekat pa se može zaključiti da crvena boja u isto vreme pojačava dobro i izaziva zlo. Navodimo je kao boju ljubavi, ali i boju krvi tj. ratova. Ona u isto vreme simbolizuje i ljubav i mržnju. Ona pokazuje dominantnost i samouverenost.
Izvor: RTS