Norveški “filozof biznisa”: Čovek je druga najpametnija vrsta na Zemlji

Norveški “filozof biznisa” Anders Indset rekao je na predavanju u Atini da je algoritam sve savršeniji i da postaje mnogo pametniji i efikasniji od ljudske vrste, te je čovek “druga najpametnija vrsta na planeti” Zemlji.

Na konferenciji grčke kompanije za analizu podataka SAS, Indset je rekao da se “tehnologija predstavlja kao odgovor na sve, ali šta je pitanje?” na koje je ona odgovor, preneo je grčki list Katimerini na svom sajtu.

Taj filozof modernog biznisa ne smatra tehnologiju ni dobrom ni lošom, već da je “istovremeno oboje”.

Da bi se utvrdila uloga tehnologije za čovečanstvo, Indset smatra da pre svega politički lideri i poslovni rukovodioci treba da se zapitaju kakvu budućnost žele, na duge staze, a ne da se ograniče na pitanje “kako nam tehnologija može sada pomoći” jer ona može dobiti različite uloge.

U svetu u kojem tehnologija stalno dobija na značaju i preuzima vođstvo, Indset smatra da su jedini aktuelni doprinosi čoveka svest i kreativnost.

“Zemlja bi bila mnogo bolja bez nas”

On je rekao da čovek ni u kojem slučaju “nije neophodan – Zemlja bi bila mnogo bolja bez nas, ali mi smo jedina vrsta koja donosi svest i može da stvara teorijske ideje”.

Uopšte gledano, Indset smatra da se današnji problemi mogu rešiti drevnom filozofijom, “kombinujući elemente prošlosti koji se skrivaju pred našim očima, spasavajući ih od istorije i projektujući ih u 21. vek”.

“Filozofija je oduvek bila oko nas, ali sada moramo da je učinimo praktičnom”, rekao je Anders Indset na pitanje iz publike o tome zašto smatra da je filozofija neophodna modernom poslovnom svetu.

Za Indseta, “osetljivost (senzibilnost) je rodno mesto kreativnosti”, i tog načela moraju da se drže politički lideri i privredni rukovodioci. Iako priznaje da je to teško svakodnevno uvažavati, on smatra da bi osetljivost mogla ponuditi ogroman potencijal za poslovni rast.

Taj “filozof biznisa” je u Atini rekao i da se današnji lideri “bude” u poredjenja s ranijim liderima, da svesno izvode čak i drastične, “revolucionarne” promene, pritom se predstavljajući kao “vođe promena”.

Njegova dijagnoza je da savremeni “lideri ne mare ni za pobedu, ni za poraz, već im je cilj samo da što duže ostanu u igri”.

Beta